Srpski sion

С тр . 540.

„СРПСКИ СИОН. Е

Вр. 32.

и што год је захтзо, све је створио и као да је иачинио књигу, која се састоји од два листа т. ј. неба и земље, у којој кп.изи видимо Божје свемогућство, нремудрост и благост" (Благо духовп. део I. Свет.). „Свака ствар и разна створеља јесу неки знаци (и целе речи) но којима читамо провиђење и највишу премудрост Творчеву" — пише св. Василије Велики. Чујете ли, мили моји, шта говоре оци и учитељи црквени ? Они говоре, да је свет књига а све ствари у свету, да су као иисмеиа или знаци или целе речи, које можемо сређиватп и читати тако исто, као' шго их читамо у књигама писапим и штампаним. Може бити, да ја не говорим сасвим јасно и да ме не разумете ? Не чини ништа! Што сад не иојмите, не разумете, то ћете дознати после. А сад знајте само и утувите, да је свет велика књига Божја, коју може и треба, да чита сваки православни Хришћанин и нисмеп и ненисмеп. Иигате : о чему читати ? Одговарам: ире свега о Госноду Богу, како Га треба познавати, в ровати и у свакој ствари видети Његово свемогућство, премудрост, благост и т. д. Питате опет: Како читати ? Одговарам: виђењем, слушањем, расуђивањем. Видиш ли штогод, чујеш ли што — одмах иомисли и расуди откуда то, за што, чега ради? Видиш например небо и на небу мпошгво звездл ; видиш земљу и на земља велику множину свакојаких ствари. Откуда је све то и како је ностало? Ти ми кажеш просто: Бог зна — откуда и како. Гле, ти си већ и нрочитао најглавнију и највећу реч : Бог; већ иојмиш, шта је небо и земља, то — јесг Бог. Видиш једно пебо и једну земљу; знаш, да има једно сунце на небу, један цар у царству, један отац у своје деце и једап госиодар у дому. И еамо је у том дому добро, где је заједно рад, ред и мир, где управља један: а где има господара много, где муж почне радити но својој вољи а жена по својој, отац овако а деца натрашке — тамо не може бити добра. То сваки од вас зна: шта он одатле може увидети? Какву реч нрочитати о Госноду Богу? Ту реч, да ,је наш Господ Бог, Бог — Један.

Хајдмо даље : кад посматраш њиву покривену ирекрасном, густом и зрелом пшеницом или ражју — ти говориш: она неје сама собом израсла; има, ко ју је носејао и сву њиву лено обрадио. Кад видиш богати врт, прекраспо уређеп, опет говориш: неко га је носадио. Кад гледаш иа прекраспи дом тад номишљаш: дом се неје сам собом јнздигао него га је начинио разуман дрводел>а или зидар. Једном речју : ма на коју ствар погледао, свуда ћеш наки, да она неје сама од себе посгала него ју је неко начинио! Сад погледај опет иа небо, на земл>у, на све, што ја пређе назвах светом. Какав се дом или врт или њива може еравнити сатим великим светом? Погледај и питај себе : од куда се он појавио? Као год што дом неје сам од себе ностао а исто тако као год нгго га је неко морао начинити: тако и свет неје постао сам од себе и не постоји, пего га је неко морао уредити, начипити, створити. Ко га је створио? Најнросгије размишљање о том казаће ти, да је он од Бога створен. И гле, ти си прочигао у великом свету Божјем, као у књизи, да је Бог Творац света, Саздател. неба и земље и свега, пгго видиш и невидиш, т. ј. Творац свега тога нгго ти пе видиш, јер не видиш све, игго има на свету. Размишљајте још даље, пријатељи моји. Ви знате, да све, што је тешко, може се одржати само на тврдом а не иа оном, што је мекше и лакше од њега. Баците камен или тане у ваздух: оио се неће одржати у ваздуху но ће пасти на земљу. где ће и остати. Ми људи стојимо, ходимо, лежимо иа земљи, скот и звер — тако исто; градови, села, дрвета, воде истим начином одржавају се земљом и на земљи. Птица и ако лети ио ваздуху, ие лети дуго; лети, лети — и седне или на дрво, или па кров или на земљу. А на чему се држи сама земља? Ни на чем; „на ничемБ же ' новћсивми землш повел^шемљ твоимт>" говори нека црквена несма. Како се може одржавати такова неизмерна тежииа сама собом? Брзо се домислисте, да њу мора одржпваги нека велика сила. Чија сила? Никакве друге силе ту нећете наћи, до ли свемогуће силе Божје. Бог све држи, све