Srpski sion
Ои. 712.
ново је приступачна за веру Христову, наше срце припада сада Спаситељу Ис. Христу. Ми смо сретни, што ступамо у борбу за истинито Хришћанство и Јеванђеље. Мн писмо заборавилп удес Јана Хуса, пИ'1 и судбину евапгелика у битци на Белој Гори, а ни проливену крв ва заштиту истине. У то време Австријаје бпла готова да прими иротестантство, а како је она поново постала католичком. о томе говоре летописи пнсани крвљу. Ми сматрамо за свету дужност да раширимо јеванђеоску веру но целој империји." Овај смоли поборник новога покрета прппада недавно основаној протестантској опћини у Корбпцу. Какав је успех овога покрета види се из званичних извештаја за год. 1900. Из њега се види, да је за последње две године основано 79 иових протестантских цркава, чији су парохијани бивши искључиво римски католици. Орган покрета „Црквена Газета" сведочи, да је 13.000 душа оставило католиштво и прешло у протестантство, а осим ових још 7.000 душа прешло је у старо -католицизам. Бележе се прелази и за ову годину. Тако у сааом месецу марту т. г. прешло је у протест. веру више од 30 људи. У исто време | нове опћипе добквају иотпуну оргаПизацију. (Заједничка протеохантока и католичка акција против Рима.) Карактерастично је, да протестанти н старокатолици заједнички раде да сруше Рим. У том духу изјаснио се један старокатоличкн свештеник, који је присуствовао освећењу једне протестанске цркве. У свом говору рекао је ово: „Са искреном, непритворном радошћу учествовали смо ми католици у свечаном освећењу евангеличке цркве у име Спаситељево. Нека она буде местом васпитања народа у истинито хришћанском духу и бастион против навале језуитске реакције. Не мање радујемо се ширењу и јачању ваше опћине. Сви који наиуштају римску цркву н постају евангелицима слабе снагу п јачпну пашег заједничког непрпјатеља. И нека знају. И нека знају, да ми напуштањем рим ске цркве не напуштамо католичку цркву, него баш стајемо на право католичко земљиште, јер католичку цркву не сачињава само римска црква. Мн смо дубоко убеђени, да сваки може бити католиком н без папе. Па како ми старокатолици тако и ви протестанти заједнпчкп морамо ослободити католичку цркву од Рима и штетног утецаја језуитског. А с надом Рима пашће и друге преграде, које деле католиштво од протестанства, образоваће се неутрално земљиште, где ће се у црквп молити Спаситељу: да буду сви једно, као Ти, Оче, у мени и Ја у Теби, да н они у нама једно буду.