Srpski sion

Број 51.

теми, нека такве призна под истом осудом казне и најсветији папа Јован и с њиме света божја Црква римска" (прав. 1). И после коначног оцепљења западне Цркве, многи и изврсни канонисти источне Цркве признавали су правилност римских хиротонија. 18 Како је темељ законитога свештенства непрекинуто пријемство дарова Духа Оветога од аиостола, а путем јерархичког рукоположења, то се свешгенство религијозних заједница које се еделише од православне Цркве, само у томе слу49ју може сматрати за канонички — правилно, ако се у дотичним заједницама у чистоти сачувало то прејемство, и ако се учење дотичних заједница разликује од православног учења само у споредним стварима и обредима, а не у стварима које се тичу основних догмата вере и битности светих тајана 19 Но чим се прекине апостолско ирејемство, те друштва која одпадну од православне Цркве, установе своје засебно свештенство, које нема тога прејемства, или предају свештена права непосвећеним световњацима или приме од православне цркве одлучене свештенослужитеље и примају их за свештенике — свештенство тих друштава не може се сматрати за канонички правилно и истинито, те досљедно томе ни клирици такових другатава, ако се обрате у Иравославље, не могу задржати на себи свештени чин, него морају примити ново рукоиоложење ако су иначе но својим личним особинама тога достојни. Основа наведених закључака налази се у старим канонима и старом примеру источне православне Цркве (в. горенаведена правила). На том темељу признаје наша Црква римско свештенство за правилно, а протестанско не признаје за таково. По установљеном поретку православне Цркве у Русији, римском свештенику, који се обраћа у Православље оставља се на вољу да задржи чин н стеиен свештенсгва или да га се одрече. У потоњем случају, дужан је дотични издати писмену изјаву надлежној епархијској власти, да се не ће служити правима, нити да ће вршити дужности својег пређашњег звања, као и да у будуће не ће молити, да му се поврати црквени степен којега је пређе имао. 18 V. Вете1п1 Сћота(;е1и агсЈпер. 1лгг^аг. гезр. е4 Јоћаппк ергвс. СЦп ас1 ер1.чс. СаћазПат ар. Т,е1тс1ау. 111 јиге ^гаесоготапо. Нћ. 5. гевр, 1. 19 е. Еа. Никодим Правила кљ. I. стр. 115. и 139 — 141.

С тр , 855.

У овом случају преводи се у Православље као и сваки други световњак. 20 20 в. Уст. конс. стр. 30. прим.

Књижевне оцене и прикази. Свештенство и народ иравоелавне сраске еаар хије Далматинске своме многозаслужном Архиаастиру, Његовом Преосвехитенству високо достојпом госаодипу, госаодину НикОДИМу. Нови Сад. Штампарија Ђорђа Ивковића. 1901. Сгр. 32. На првом месту ове угледне књижице вели Епархијско свешгенство овако: „Повоцом најиовијег књижевног дјела ГБеговог Преосвештенства Господииа епискона Никодима, нод натписом Православна Далмација које су дјело правослазни Срби далматински необичном жељом очекивали, — многозаслужни преосвоштени писац примио је у знак дубоког признања и свесрдне захналности мноштво писмених изјава како од подручног Му свештенсгва тако и од народа свога. Између тих многобројних изјава, радосни смо што можемо штампом јавности предати изјаве свега с-вештснства и изјаве оних црквених општестава која су, по пеосиорном свједочанству преосвештеног писца Православне Далмације , заузимала најугледниј е мјесто и играла најважнију улогу у иајкритичниЈим моментима црквено-народне прошлости овог владичанства. Наша потомци моћи ће и по овим изјавама судити, како су очевидци и свједоци рада ГБеговог Преосвештенства високо достојног Господина епископа Никодима, знали високо цијенити ГБегове заслуге, што их је стекао неуморним трудом на нољу богословске науке у духу православне цркве и српске народпости. Слава му!" У књижици су штампане адресе: 1. Епархијске Конзисторије, 2. Вогословског завода, 3. Епархијских манастира, 4. Свештенства пет протопрезвитерата, 5. Вероучитеља средњих завода 6. Ошитества Задарског, Шибеничког, Окрадинског, Врличког, Дрнишког, Кричанског, Ваљачког, Кањанског и Биочићког. Све ове адресе нроткане су једним осећајем високог поштовања и захвалности обилном, умном и значајном књижевном раду и неуморном свесрдном архипастирском деловању ГБегова Високопреосве штенства господина епископа Никодима Милаша, којих радња је класичан сведок и најновије, велнко н опсежпо, са огромним трудом и топлом љубави

„СРПСКИ СИОН"