Srpski sion

Год. XII

Број 4

"~Т"

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ ОРПСКЕ ПРДгОСПАЕНЕ Ш0ТРОПОДИЈЕ КЛРЛОЕЛЧХЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 27. јануара 1902

Говор о светоеавекој елави у гимназији карловачкој. Цречасни и врло тошшовани госши! Са чусгвом дубоког поштовања ступам на ово часно место, да на овом свеглом збору прозборим неколико речи о значају и користи науке — с поштовањем, што ми га улива већ сама наука по важности и големом утецају своме на развичак и напредак друштва људскога; с поштовањем и према многим заслужним претходницима, који са истога места и у сличној 8годи беседише са пуно успеха и признања, чији рад треба и ја достојно да ирихватим и наставим; с поштовањем према утледу и лепом гласу ове најстарије гимназије српске, са кога ми задатак мој у овој прилици постаје тежи и замашнији; с поштовањем и према одличним гостима на овом светлом слављу светосавском, који данас, као и сваком згидом, јасно показују, колико им лежи на срцу религиозно-морални и умни напредак наше миле узданице омладине, која се са свих крајева српских стиче амо, да у овом припознатом храму просветном крепи ум и богати душу свим што је лепо, племенито и

корисно те ствара чврста основа опстанку и срећи како својој тако и народној. Поимајући тежину задатка којега се прихватих. ја се ипак тешим надом, да ће ме врло поштована публика не само са стрпљењем но и са наклоношћу саслушати те да ће, признајући говорнику добру вољу и намеру, добростиво хтеги да превиди по који недоетатак у вештини и умењу његову. ПГго у овом свету пуном махна и недостатака даје вредности животу човечјем, то је наше душевно образовање, у најширем смислу. Ту спадају наука и уметност, морал и религија. Но то све одржава у целини онај свет мисли, који је свако од нас стекао образовањем и искуством, и из кога, као из заједничког врела, нотиче све што човек мисли и осећа, све што снује и ствара, све што љуби и поштује. Нема човека, а да нема свога света мисли, као целину од многих разних уверења, а како људи долазе непрестано у додир један с другим, то онда и свако доба, сваки народ, свако друштво има неки зброј уверења као заједничко добро, које се може назвати светом мисли тога времена, тога народа или друштва. И тај свет садржи у себи два главна елемента. 0 неким својим уверењима ио-