Srpski sion

с^ с Х с Ч

Год. XII

Број 7

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ЛРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПР1В0СЛЛВНЕ ШИТР0П0ЛИ1Е КАРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловцима у недељу 17. фебруара 1902

Из моје збирке. Проповед у недељу блуднога сина. Руковођени Триодом, светом кљигом испосничком, ево нас, на стази према великоме посту четрјесдневпоме, да застанемо часком и при дивној причи о блудноме сину. За ирошлу су нам недељу свети Оци изнели пример цариника и Фарисеја, да се клонимо гордељивости, иа да се за времена поучимо да будемо кротки и смирени; а сада као да нам хтедоше довикнути и озбиљнију реч: „добри људи; ево ће доћи скорим и доба, када је Богочовек због вас и ради вас претрнио муке страховите загледајте за рана у дубине душа својих, исиитајте грехе своје, па се кајте и нокајте, те да вас види Бог, као гато је оно и блуднога сипа са пуно љубави родитељске примио отац његов, када се искрено нокајао и боланом уздахнуо душом:„оче! згреших небу и теби." Без кајања нема опростника! ..." Знате ви сви од реда, још из најраније младости своје дивну ту причу. Али ћу је сада ја ипак у неколико потеза изнети пред вас, да је се и живље сетите.

Мезимче мило ступа нред бабајка свога, па вели: „оче! дај ми део од имаља што припада мени." И када ио том до неколико дана покупи све своје, а он остави топло огњиште родитељско, и оде у даљну земљу. Онамо међутим просу имаље своје, живећи беспутно, са рђавом браћом. А кад потроши све, постаде још и велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. Сад он зађе редом по братији, са којом је своје прохарчио благо, па их моли и богоради у љих, да му хлеба даду. Ови га пак мере од главе до пете, иа пред љиме затварају врата. Најзад се ипак приби код једнога човека у оној земљи, и он га носла у поље своје да чува сгиље. Глете, какав тежак јад, какав голем вај! Размажено и разнежено чедо имућних родитеља мора свиље да чува, животиљу тако прљаву да тимари — може ли од овога бити по љега занимаља грознија, одвратнија? Наслони се на палицу, са љега траље висе. сунце га жеже, киша га бије, жељан је напунити трбух свој ма и самим рошчићима, које свиље јеђаху, па му ни то нико не даваше! Да страшне збиље, да грозне ли јаве!