Srpski sion

Чк 1 ш ^

Год. XII

Број 10

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСХЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КДРЛОВДЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

Ј Ср. Карловцима у недељу 10. марта 1902

Што је добро? Српеким народним поеловицама иотумачио др. Данило Трбојевић. (Наетавак.) VI. Љубав. Може ко имати јаку вољу, оштар ум накрцат кориснијем знањем и бити свој господар, па опет, кад би он био сам самцат, рецимо, негдје на неком острву, остављен тамо јога у дјетињству од људи, којих се не би више ни сјећао, па опет, рекох, у том случају он не би могао бити добар. А ако ко рече, да би, ја питам: ,,Коме? Коме, кад он ни за кога и не зна?" „Сам себи," рећи ће когод. Кад би то само била права доброта. Користити би себи могао, хранећи се и т. д., то допуштам, али добар бити, — никада. Јер и ако би он могао да не зна за друга бића, она би ипак постојала. Па какву би вриједност имао његов рад за њих ? Никакву, а добро, како смо видјелп, има вриједност свеопћу. •За то смо и рекли, да један дух само, не може бити добар; уза њ мора бити још барем један други дух, којему ће оно

добро, што га буде радио први дух, моћи бити намијењено. Да узмогнемо тачно и јасно одредити, који ће рад онога првога духа бити добар овоме другом духу, морамо испитати, који и какав ће у опће рад његов моћи бити. Како ће се тај рад свакако морати очитовати у одношајима првога духа према другоме, морамо најприје истражити све различите одношаје, који могу између та два духа настати. Прво, што ћемо ту наћи, биће то, да ће се сви ти различити одношаји дати свести у главном на ова два: Први дух хоће све оно, што је по вољи другоме духу, т. ј. он хоће да буде с њим у с-вему сложан; или он не ће тога, он не ће слоге с њим, већ тражи само оно, што се овоме другом духу не допада. Једно и друго, слога или неслога, управља се по вољи другога духа, коју можемо узети, да се не мијења. Мијења се, рецимо, само воља првога духа. Ако ова два темељна одношаја испитамо и по њиховој вриједности процијенимо, мораћемо признати, да је први од њих, слога. не само вреднији, него да једино она и вриједи, док неслога не са-