Srpski sion

Б р . 15. „СР ОСКИ ШОВ.' Ои. 239.

сад им га опет повраћам. да гријех не исповиједе." Рак-ране воде к смрти, а то чиае и на исповиједи нрећутани и затајени гријеси, рак-рана душе наше. Ов. Јован Затоуст пише: „За гри.јех даде Бог стид, за -асповијед одважност; ђаво је преокренуо ствар. За гријех даде одважносг, за исповијед стид". Бог је поставио стид, да се гријеха чувамо, и дао нам одважност, да га исповиједимо, обећава.јућ нам опроштење; ђаво чини сасвим иротивно. Он нам даје одважност да сгријешимо, надајућ се у опроштење; а кад гријех починимо, онда пробуђује у нама стид, да гријех не исповједимо. Неки ученик Оократов излазећи из једне покварене куће, опази свог учитеља, који је туда нролазио, и брзо уђе опет унутра, да га учител. не види. Сократ приђе к вратима и рече му: „Не стиди се синко из тог мјеста изићи, стиди се ући у њега." Тако и ја кажем вама, браћо моја. Велика је срамота увјерити Бога великога и милостивога, али није срамота исповједити гријехе, које смо иочинили. Је л срамота била Марији Магдалени, кад се покајала, да се јавно пред ногама Исусовим призна грешницом ? Је л срамота била блаженом Августину, не само исповједити гријехе своје, него их написати и у књигу, да заблуду његову упозна сав свијет. Са том исповијеђу и посташе они светнма и данас се славе у олтарима!. По земаљским судовима каже се, ко исповиједи и призна гријех, тај бива осуђен. На суду Христовом, ко призна и иеповједи, томе је опроштено и задобива рајсЕСИ венац. Ко има какву рану, а жели се излијечити, мора рану показати лијечнику; иначе ће се рана погоршати и довести до смрти. Тако и ти, брате и сестро моја, ако ти је душа рањена гријехом, не стиди се, не устежи се исповједити то исповиједнику, јер иначе је душа твоја изгубљена. За душу своју не стиди се казати истине. Али мене је веома стид исиовиједити тај гријех, можда ћеш рећи. Ал тај стид мораш свладати, ако се хоћеш спасти. Двије су врсте стида, пише Еклезиаст: један стид води људе гријеху, а то је стид, због кога затајиваш гријехе своје на исновиједи; а други стпд је онај, ког осјећаш кад исповиједаш гријехе своје. Оваки стид ти нрибавља љубав Божју у овом и рајску славу на оном свијету.

Св. Августин пише: вук, да, му овца не измакне из шапа, зграби је најпре за гркљан, да гласом својим не може тражити помоћи, и тако је сигурно носи собом и нрождире ју. Тако чини и ђаво са многим овчицама Христовим. Кад их је навео на гријех, стегне их за грло, да не исповједе гријехе своје, и тако их сигурно носи собом у пакао. Дакле, кад ко тешко згријеши, не има другог срества да се спасе, него да исповједи гријех свој. Али какву наду на спасење има онај, који иде на исповијед, а таји свој гријех? Таквом исповијеђу још више вријеђа Бога и двапут више постаје робом ђавољим. 1Пта би казали о животу оног несретника, који би, мјесто ио лијечнику одре!ђеног лијека, узимао отрова? А шта бива исповијед грјешника који таји свој гријех, него отров у савјести његовој п порок светогрђа ? Исповједник, кад даје пока.јнику разрјешење, даје му тијело и крв Христову и тиме му се опраштају гријеси. А шта чини онај, који на исповиједи затаји свој гријех? Он под ноге баца тијело и крв Христову. Проклети стид, колико ли биједних и несретних душа носи у пакао! Више мислиш на стид него на спасење, вели Тертулијан. Јадвици и .јаднице мисле само на сгид исповједити се а не мисле, да су без исповједи пропали. Вели ова или она на нокајању особа: Ал шта ће рећи мој исповједник, кад чује тај мој пад? Шта ће рећи? Рећи ће, да си биједник или блудница, као и сви људи на овој земљи који лахко могу посрнути. Рећи ће, ако си учинио или учинила зло, опет си лијепо учинио или учинила, да си се покајао и покајала и савладавши стид, искрено празнала свој гријех. Али ако се исповиједим, бојим се, да исповиједник не прокаже мој гријех. Ја опет велим, како можеш то и помислити ? Коликом броју исповједника мораш исповједити свој гријех? Доста је, да га кажеш једном, који као што чује твој гријех, чује и хиљаду сличних гријеха од других особа. Доста је, " да гријех једном исповједиш. Исповједник одредиће ти казну и разрјешиће те и остаћеш мирне савести. Али мене је веома стид, казати таки мој гријех нред оцем духовним. А ти га кажи другом исповједнику овог или оног