Srpski sion

лр. 32.

„СРПСКИ

Бр. 41. о. 29. ех 1902. 82 3-3 С Т Е Ч А Ј. Расписује се стечај на једно стииендијско мјесто са годишњијех 160 (сто и шездесет) круна, из закладе Ђорђа Рајновића. Стипендију ову може добити православни Србин, у првом реду из Српскијех-Моравица, који већ иде, или ове јесени кани поћи у гимназију на Ријеци, односно Сушаку, а који је показао, да се добро влада и добро учи. Молбеницу, инструирану крсним листом, школ«ком свједоџбом и опћинским, од Котар. Области потрђеним, исказом о имовном и породичном стању родитеља треба амо поднијети најдаље до Велике Госпојине о. г. Српско-православна црквена оиштина на Ријеци 6. (19.) јулија 1902. Предсједништво. С Т Е Ч А Ј. м з-зРасписује се стечај на два упражњена питомачка места Текелијина завода, Питомци уживају у заводу бесплатно стан, огрев, осветлење, лечење и послугу — уза то још и по 600 круна стипендије ако су слушаоци универзитета а 500 круне ако су гимназијалци — нлативих у 10 једнаких месечних оброка. Молитељи ваља да искажу: 1. Крштеницом да су православни Срби, рођени у земљама круне Св. Стевана. 2. Сведоџбом своје општине да су сиромашни, лекарском сведоџбом да су потпуно здрави. 3. Школским сведоџбама од год. 1900.Ј 1901. и 1901 .| 1902. да су доброга владања и врло доброга успеха у науци, да су свршили барем VI. гимназијски или реални разред или да слушају правничке, медичке, ФилозоФске или техничке науке. При избору имају првенство при једнакој квалиФикацији — слушаоци универзитетских наука. Молбенице се примају до 10. (28.) авг. 1902. а подносе се Надзорништву Текелијина Завода у Будапешти. (2бМ1аи1;с2а 25). Из седнице Надзорништва Текелијина Завода 20. јула (2. авг.) 1902. у Будимпешти држане. Др. Милан Мандић с. р. Стева Јовановић с. р. перовођа председник Бр. С. О. 5111./прев. ех 1902. 89 3—3 С Т Е Ч А Ј. Овим се отвара стечај ради попуњења једнога ■евентуално два места у стипендиј ској заклади Гавре Адамови%а са етипендијом од год. шест стотина Круна за ученике средњих и свеучијшшних наука.

Стипендију ову могу получити сиромашни ученици српске народности правоелавне вере, који су доброг владања, марљиви и који се добро уче, ну сродници оснивачеви имају првенство. Питомци ове закладе слушају своје науке у отачаственим заводима у Угарској, Хрватској и Славонији; ну могу их уз благовремено нолучену дозволу од високог кр. угар. министарства богочасти и јавне наставе слушати и у иноаемству. Молитељи треба да поднесу своје молбенице саборском одбору у Карловцима најдаље до 1. (14.) сеитембра 1902. год. а ваља да уз молбу привију: крсни лист, школску сведоџбу, лечничку сведоџбу и сведоџбу о сиромаштву. Осим тога у молбеници ваља споменути, камо да се достави одлука еаборског одбора после седнице му; а матуранти још и то, којој струци ће се одати. У Карловцима 28. јулија (5. августа) 1902. г. Председништво срп. прав. нар. цркв. саборског одбора. Број 2. 1902. С Т Е Ч А Ј. 96 2-3 Услед оставке овдашњег учитеља Младена Бајића овим се расггасује стечај на упражњено учитељско место у Арад-Гају предградије Арадско на српско вероисповедној школи, с' којом је скопчана годишња плата од 700 круна, коју свагда у напред учитељ прима месечно, затим нови стан, еа две моловане собе, кујна, шпајз, подрум и шупа за дрва, башту од 1544. кв. хвати, пет хвати дрва, три хвата за школу, а два хвата за учитељеву кујну у име грејања, ради чишћења школе 24 круне, у име перовођства 50 круна, паушал 70 круна, од великог погреба 2 круне где буде позват, од малог погреба 1 круну, од парастоса 1 круну, а три парастоса годишње бесплатно, стара дворана (школа) издаје цркв. школ. општина под закуп. Учитељу спада у дужности осим прописане наставе, у цркви псјати и децу црквеном пјенију и на каталозима обучавати томе, и да савршено мађарски спрама прописаним наредбама говори и предаје. Молитељи имају своје добро инструиране молбенице до 15. Августа н. к. подписаној управи поднети. Првенство имају они који су Српски Завод у Сомбору свршили, и који се лично представи. Из ванредне главне скупштинске седнице у Ар а д-Гај у (Арадском предградију) 22. јула 1902. год. Арон Тимотић Миша Нецин прпвр. перовођа председник.