Srpski sion

О тр . 240. а 0РИСЕИ ОЖОН."

више ни чернила, ни напира, ни пера, но перетом пишем уреза что зубе чистим. Г. Г. братију Архијереје просим и мојшм да ми који новац пошљут за имја Божије молим. И паки просим и молим за Бога, и покојних ти родитеља твојих, избави душу грешнују одавде да не гледам и не чујем сијасета где се — — — Изведи мја тако ти Христа владике, или поне за времја у Ходош где ће ме честно содржавати, докле Господ Бог и пречистаја Богомати извољет и правда царскаја. От сутра више немам ни крајцаре. — — Мене молитвам свјатим вручају. У Бездној 25. Маја 1781. Арсениј Гадивојевић с. р. грешник и мученик. (Наставиће се)

Има ипак разлике! 2 (Наставак.) % % * Љета господња 1875. у 2. седници народно-црквеног сабора 19. Маја, када иатријар Прокопије Ивачковик хтеде именовати деиутацију, која ће донратити кр. новереника, Милетић узе реч и примети, да би пре свега требало да патријар као председник сабор за отворен прогласи, јер то не може бити задатак кр. комесара. Патријар му на то примети, да је ово продужење сабора. Пошто је кр. повереник ииак саборску сесију отвореном нрогласио, то је Милетић по одласку поверениковом, кад је патријар почео да ређа, какви су поднесци стигли на сабор, рекао: „Данас су се догодиле три неправилности, које не могу прећутати; једне се не слажу са законом, друге са самом природом наше автономије; прва је ненравилност, што је кр. комесар сабор за отворен прогласио, што се он већ онда омишљао, кад је прву иримедбу своју учинио, па се није обмануо. По самом уг. закону сабор сазива митрополит српски уз пријаву Н>. Валичанству, и по томе нема сумње, да га он и отвара. Друга је неправилност, што публикација највишег решења о саборском устројству није била

4Ј Б р. 8.

у правилној саборској седници, јер није учињена под нредседништвом патријарха, ношто председника не видесмо на председиичком месту, а ни перовођа није одређен за вођење записника; трећа је неправилност, што су читање обавили вансаборски а не саборски органи, секретар кр. комесара и нар. секретар, а не саборске перовође." „Могло бисерећи — рече Милетић да се то догодило пре него што је потврђено устројство ступило у живот, с којим смо тек задобили позитивног темеља, али су неке од ти неправилности ипак противу већ постојећи позитивни закона, и нротиву обичнога и нашега пословнога реда, јер по закону патријар је председник сабору, он га отвара, и ако би му орган државне власти и личпо што у сабору саопштио, ипак ваља да то буде у правилно састављеној седници, и да сама публикација буде под руковођењем председника. Пошто су пак то свршени чини, то говорник не чини предлоге у погледу други неправилности, које жели да сад, како је устројство потврђено, буду последње". Пре тога је др. Св. Милетић у чланку „ЕонгЈЈес, сипод, комесар " у 45. бр. „Заставе" од 1875. рекао: „Узгред буди речено, да се са узакоњеним положајем кр. комесара у конгресу нашем не слаже, да он заузме место иредседништва саборског а још мање се слаже са достојанством патријарха, сабора и народа, да патријарх као председник сабора мења своје месго, кад комесар долази, те да силази са председничке столице и седа у ред епископски чланова сабора, или може бити поребарке, или са леђима комесару обрнут, за које време сабор изгледа као да је без иредседника, или да му комесар председава. С тога ваља стално место спремити председништву и комесару."* * Да устане сирома Милетић из гроба, те да је видео, како његов јединац др. Славко врши незаконито комеоарску службу у Панчеву, шеговој Шпарти и то против његове десне руке др. Светислава Касапиновића односно његове странке, која је у своје време рагна гоњена морала да претрии 8бог Милетића и свога пристајања уз њега, при избору Ј /з дрквених скупштинара ; морао ба од чуда по нова лећи у гроб!