Srpski sion

ОРПСКИ

сион

СТР. 579.

Загребу о раду и успјеху православних ученика 1902 /3. г. — Позван је јереј Ј. Ј. на очитовање ради нападаја на претпостављене си власти садржаних у његовом реферату, читаном на овогодишљем братском сабору. — Узета је на знање предаја парохије кобашке потврђеном нароху С. У. — Узети су на знање извештаји окружних протопрезвитера да су њеки свештеници накнадно приступшги св. тајни покајања и причести. — Позвани су неки свештеници да поднесу преписе тједника о катихизацијп 1902./3. — Узет је на знање извештај протопрезвитера беловарског Ј. Ш. о спроведеној истрази у предмету безразложног постављања страже код цркве брезовачке од стране тутора С. Ц. и забрањено како тутору, тако и житељима брезовачким располагање са црквом и гробљем без знања црквеног одбора и скупштине. — Умољена кр. земаљска влада за одредбу да су учитељи-појци дужни и страсне седмице појати, јеј5 се њеки отимају тој дужности. — Узето је на знање презедијално расиоложење пароху М. Б. у К, да је дужан без обзира на спор са учитељем катихивирати дјецу. — Истражни списи у дисциплинарној ствари против пароха У. С. у В, издани су фискалу на мнијење и предлог. — Узета је на знање оставка новоизабраног за протопрезвитера и пароха пакрачког јереја Л. В. и усљед тога на мјесто окружног протопрезвитера и пароха у Пакрацу исписан ноновни стечај и то на мјесто протопрезвитера са заокружењем рескриптуалним увјетно, док срп. нар. црквени сабор не ријешп представку епархијске скупштпне гледе броја протопрезвитера и новог заокружеља одиосних протопрезвитерата. — У предмету избора пароха кусоњског и против истог поднесених утока одређено је повјеренствено извпђење. — Умољена кр. земаљска влада да стане на пут протузаконитим поступцима унијатског свештеника у Пргомељу. — Неким парохијеким зваљима издана су тражена упутства гледе вјенчања и поступка за дозволу исправака матице п накнадних уноса. — 0 спроведеним иснравцима и накнадним уносима у матицама парохија у П, В. Б. и 3. извјестиће се кр. земаљска влада -с повратком спаса. — Парохијско звање у Н. Г. гледе вјеронаучних уџбенпка за вишу пучку школу упућено је на прописану вјеронаучну основу. Исписан стечај на мјесто пароха у Брестовцу. Препоручена је молба свештеничке удове Н. Б. за земаљску припомоћ. — Бракоразводних предмета било је 22, од којих је само један окончан пресудом на развод брака, а разведеној С. II. у С. дозвољено је ступање у други брак.

НЕЗВАНИЧНО. О избору презвитера — пароха. Д. Р2 (Свршетзк.) Кад се узме, да су по устројству и учењу наше источно-православне дркве, свештеници само номоћници изаменици епископски, те да су по том они и иозвани, да се старају за љихово изображење и спрему, а пре свега ^а онај који хоће да ступи у свештенике мора бити потпуно здрав телом без телесних мана; да мора бити добро изучен у вери, те познавати све истине хришћанске вере у оном смислу, у ком их учи и схваћа исгочно-православна црква; да мора знати све оно, што ће му требати за свештеничку службу; да се не огреши о канонска наређења при ступању у брак; да је на добром гласу, а наиме: „да њему прип&да примање дотичних лица у свештенички чин, и надзирање да ли су та лица достојна тога чина, и да ли су оспособљена да обављају различне службе у епархијској управи. У овоме епиекоп има неограничену / власг, и само он је овлаштен да суд свој о томе изрече. Од њега јединог зависи да ли ће се примити у број епархијског свештенства свештеници из других енархија, и он је једини властан да отпусти из епархије једног свог свештеника, и да му изда односну грамату". (Апостолско правило 12., трулског сабора пр. 17) (Др. Никодима Милаша „ Православно црквено ираво" 1902. стр. 398.); — тек онда се може право оценити и осудити нристанак патријарха Самуила Маширевића односно тадашње јерархије карловачке, што је могла пристати на рескриптуални начин постављања — избора свештеника, по ком је њојзи при томе одузето све оно, што јој је по учењу наше цркве припадало и што она није никако смела напустити. Напуштењем тог основног права јерархијског, изгубила је наша црква у карловачкој митрополији тип епископалне цркве, и с тога није чудо, што се догађало, да су у свештенички чин улазили и они, који имају телесну ману, који не имадоше до-