Srpski sion

Бр. 20.

СРПСКИ СИОН

С тр . 615.

свотама и кад му је згодно; а може и у једаред уз једноставан тромесечан отказ. Ако нак дужник дође у нужду, може отчлаћени део главнице отт шново иодиИи. Ако дужник дође због неродице, разних породичних неприлика, болести или пак због удадбе, женидбе и т. д. у тај положај, да не може на време т. ј. првога јануара и првога јулија или и касније платити камату, народни фондови чекају за ио, а чрема- околностима и за целу годину дана и не даду утужити своје дужнике за то време. Осем тога саборски одбор, где год је само могуће, ако остале оптерећене непокретности пружају довољно сигурности за постојећи зајам, дозвољава да фондовски дужник било из пужде, било нз пробитачности може коју честицу од подвезане земље и иродати на вечито или мењати, у оттИе отуђити и то без фондовскога терета. Из свега се овога види, да је најиробитачније тражити зајма код сри■ ских народниж фондова у Карловцима. Зашто су бољи зајмови из народних Фондова него зајмови на амортизацију? Већ је напред доказано јасно као дан, да је најиробитачније тражити зајма код народних фондова. Толико је пробитачно, да нарочито наш човек, наш Србин, ваља у првом реду фондовима да се обраћа за получење зајма. Не треба никога да засену никакве хвале, на пример о амортизацијоним зајмовима. Имају амортизацијони зајмови врло добрих страна; али имају и врло рђавих. Само се не треба дати бунити. Особито је лако збунити се данас, где је толика утакмица међу финанцијским заводима, предузећима, друштвима. Јер је заиста данас дошпо дотле, да неки финанцијски заводи шаљу своје људе (агенте) на све стране у народ и сладе му и управо намећу му свој новац. Наш народ ваља да буде ту будан и јако опрезан, јер није све злато, што се сија. Мањи постотак на пример код зајма на амортизацију

(5%, §\%> и т. д,) је само иривидна добра страна. А у ствари? У ствари је тако, да се код амортизације редовно не добије исилаЛено колико је одобрено, него мање (на пр. у место 1000 круна 950 круна) а поглавито се установљени постотак плаћа силне године и до последње паре остаје оброк увек једнако велик; а кад се код српских народних фондова отплаћује и од главнице, која се исплатн дужнику у пуној вредности, камата је све мања према отплати главнице. Ово је само један пример. Али осем тога ако дужник жели пре и мимо установљене рокове да отплати целу или већи део главнице, то мора код амортизационог зајма, према износу главнице, изван установљене камате, платити јога 3 % пристојбе за то, што тај део главнице отплаћује пре установљенога рока (сторно). А сада да завршимо овај позив. Код сршких народно-црквениж фондова у Карловцима ваља да тражи зајам свако, кому год треба новаца у зајам и има за подвез довољно непокретна иметка. Па зато ко је год вољан и рад, да потпомогне снагу народних фондова и заклада, да потпомогне наше автономне установе, а уз то да и народу иде на руку да дође до лакшег и пробитачнијег зајма, треба да упућује зајмотрашце на наше народно-црквене фондове и закладе. Сриски свегитеник, сршки учитељ, трговац, занатлија, одветник, лечник, лекарник, званичник и свиредом, који су позвани, да допринесу нешто жртве, а то је, мало труда, за автономију, њезине установе хт за сам народ, ваља вољно и марљиво, искрено и са љубављу да пораде на овој задаћи и да нарочито наш свет, којем је потребан зајам, уиуЛују народним фондовима. Ваља нарочито нашем човеку да представе просто и јасно ствар и да га поуче — а то није тешко — шта и како да чини. То ће бити дела за автономију, дела за цркву и народ. Јога једном дакле напомињемо: Ко хоће повољна зајма, нека се обрати управи српских народно-црквених Фондова и заклада у Карловцима.