Srpski sion

Стр. 8.

СРПСКИ стов

бр. 1.

хошчем и цовељеваем како сице уставно јест и блаточино да венремењаетсја. И сија всја, что во овом деље уполномошченија Наши служители вам устројат, повељат и уредјат, то је аки от Нас самих сотвореное пријмите, и твердо содержите. Непокорјајушчиже великому наказанију правилње подложитисја будут. И во лучшее вјеројатие и сотверждение, својеју рукоју подписуем, и обичнеју печатију потверждаем. Дато во Нашеј Арх. Патријаршеској резиденцији Еарловачкој 11. Јулија 1740. М. Н. Арсениј Четверти с. р. II. Исти је патријарх Арсеније издао 4. Маја 1742. следећа правила за калуђере. Јегда нрипоминаем устав и уредбу со св.јатими иочивајушчаго предцесора Нашего Мојсеја Петроввћа, како о одјејании монашеском расиоложил бил и наредил, кое] сад ни сљеда ни памјати видјети јест во Ангелском образу, извјестно разумјети Нам јест, да продерзое безстрашие, такав устав наиначе у Нашој Богом даној Епархии загладило и дено от дне чин и лик Ангелски на толико у садашних Монастирожителеј дошао, да от различнаго и многих фарб одјејани.ја једва познати се может, и таковим способом јако ин плаветно, други морасто, овај черно и червено, и друге фарбе одјејание носит. За кое не само узрок соблазни јесмо код иностраних законов и јазиков, но и между Нашим једва разпознавати се может, кто монастирожител и кто началник в сану духовном нодобни сушче во одјејании. Добро убо вједушче, јако: горе человјеку тому имже ноходит соблазн в мир, хотјехом и вас от соблазнов возуклонити и чин по пристојанију установити, како и Богу угодно будет. Того ради наредихом ово Наше властное и уставоположеное писмо от монастира до монастира послати и прочитовати всјем во слух, коим вс.јем и всјакому кои токмо образ монашески на себи носит и монастирожителем острјејше повељеваетсја, указуетсе и заповједа, да сваки досад бившаго ношенија морастих, чрвених или инија фарби халина оставесе, и в напред носити недерзнет, но киждо равно от черне чохе одјело себ.је да правит, или от какве ине материе, точију чрне, и чрн харач на них метее неупустившесја никаковим либо

образом друге фарбе шчогод на халине прешити, но све јелико что будет черно да се правит и носит, инакоже сотворшим, велика наша немилост и љутое и немилостивое наказание сљедовати имат. Да неуиовает же кто сие наше острејше иовељение за леђа метнути, непослушати или против творити, и јако неуслишит, да вједает же, јако ми имати људе, кои на таја позорствовати имут, и нашедшаго сја у друге фарбе халинах, или чрних друге фарбе харчом онравлених, нам јављати, но коем како возда.јание рјехом иемилостивое наказание, и по преступленију воздајание сљедовати будет. Тако јегда исходите во окрестнија страни или далшија варошн, мјеста и села, недерзајте без расе и камилавке ступати, но све творите како чин монашески зактева, и не јавитсе кто манторесом покривајај халине ине бое и фарбе, но све от кошуље да будет вам одјејание черно и не инаково. Преступнике ташваго ^става Нашего по реченому шчраф безотбјетни ожидати будет. Творјашче же указа Нашего в крајњују милост нрепоручаем и такових остаем В Еарловци 4. Маја 1742. ^ ј - д Благ желатељ Арсениј Четвертиј с. р. III. Исти је патријарх Арсеније издао 6. Јулија 1742. следећи указ за кал}ђере. На протопопијати Богохранимој Епархии нашеј Оремској подлежашчија нарочнија укази разславше, да творјат порученое им Христианство подобјушче обучавати к празднованију днеј неделних и праздничних от церкве уреждених, задержавати же их одјејанија в тија дни, јеже и во вас бивати повељеваем: помјанухом и ваше монастирское распустное, небојазливое, више к скитни приљежное неже монашескому званију пристојное состојание и житие, видјехом бо, познахом, слишим и во всја дни доказуетсја нам безстрашие, непокорност, непослушание и своеволство, жителства монастирскаго в житии своем нарочноже против власти над ним нарежденија, недержашчесја должности своеја предстателем своим Архимадритом, Игуменом и их намјестником в всем повиноватисја нослушествовати и указу! емаја исполњати неотложно: но јешче противу