Srpski sion

Год. XVI.

Број 6.

ЗВШЧАН ЛИСТ ПРАВОШВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у петак 31. жарта 1906.

ЗВАНИЧНО. Одликовани. Његово Високопреоевештенство Г. Епископ темишвареки др, Георгијв ЛетиЋ, благоизволео је одликовати црвеним појасом нароха куманског Стевана Миркови%а , новодом 26. годишње ревне свештеничке службе.

НЕЗВАНИЧНО.

II р и л о з и историји одношаја наших с Р умунвма у XVIII том веку. Од Радослава М. ГрујиБа. (Продужење.) Владика римнички Иноћентије умро је крајем 1734., те сада поче потиуно извађање горе номенуте царске наредбе — у пракси. По прописаном начину буде бистрички игуман Климент од Администрације и губернатора предложен на првом месту, те га цар 1. Окт. 1735. потврди за епископа римиичког; а у исто доба би позван митрополит Вићентије, да новоизабраног посвети за епископа. Сада је и опет наступио моменат у

ком је митрополит Вићентије имао да покаже своју самосвест и одлично сватање своје архипастирске дужности. Он то и учани. — РБега су свакако, већ пре потврде, родољубиви бољари и свештеници известили о незадовољству међу њима због избора бистричког игумана Климента за епископа римничког и јавили му, да тај избор није текао правилно, него је изведен под силу само од неколицине бољара, који су слепо слушали и извршивали жељу земаљског већа крајовског, односно жељу губернатора сибињског грофа Валиса. Ту вест донео му је сигурно игуман манастира Козја Генадије, по коме је он писао писмо свему свештенству и народу румунском, под 31. Авг. 1735. г., како је чуо да се неке конфузије ме^у њама догодише, те нека покушавају да се симонијом степена свештеничког дочепају, а то да је противно св. правилима и цркви православној, као и власти његовој од Бога му и цара даној. Тим енергичним писмом, а још више усменом поруком по Генадију, позвао је и окуражио митрополит

румунско свештенето на опозициЈу, 60 Глас срп. краљ. акад. ХјХП. 196.

•50

И