Srpski sion

ОРШЖМ УЖОИ

Б*. 10.

те с тога и потичу све оне јавне — а и тајне денунцијације — нротив „Српског сиона", којима је главна циљ, да се одузме од мене његово уређење и повери извесној данас њима милој и драгој, а негда омрзнутијој од мене личности. Па кад се ТО хоће и жели ево ја тој удруженој с брда с дола сојтарији — сојтаријом а не дружином називам је с тога, што дружину сачињавају људи једних извесних начела, људи од уверења и карактера, а сојтарију људи себичњаци, људи без начела, нревртљивци, које је или злоћа и пакост или лична корист сабила у гомилу, те постадоше ко-бајаги једномишљеници и пријатељи — довикујем: изгфлте удружена госиодо хришћанска отворено с именима било с молбом, било с иредлогом ггред „меродавне", и усвоје л га они, ја Иу с драге воље одмах одстуиити од његовог уређивање и радо га иредати ма у чије руке. А дотле, док то и тако не урадите, ја ћу га уређивати и од сада, као и до сада, и не ћу се обзирати на све ваше јавне и тајне денунцијације. На „мудре" испаде „Заставиног" „презименомрсца", прелазим с презрењем, јер бих морао имати велику порцију лудости, да се браним још и од његовог нападаја и испада, као да се ја одричем свога народа и да не знам да га чувам, и других његових безобразно глупих испади. Ја не знам да га чувам и одричем га се, који сам га у толико прилика јавно и у „Срнском сиону" и у другим признатим листовима и књигама бранио и своју љубав спрам њега у толико прилика показао и који сам увек и на сваком месту заступао мушки и отворено своје мисли, а нисам их по ветру мењао и склапао компромисе и везе са дојучерашњим највећим противницима и својим и своје цркве и народа за љубав саборског мандата, због чега сам и одликован био од угледних тела. А „Заставин" „презименописец" ком је девиза целога века била и јесте лично ја, те од ступања у јаван живот, главна му је циљ била да што више за себе постигне и изиђе на глас — наравно код њему равне браће и светине у чему није бирао срества, те је мењао принципе и начела — ако у опште може бити говора о начелима код њега и његовог рода — као циганин коње, он брани свој народ и љуби га! Тешко нашем народу од његове одбране и љубави! У осталом, будућност ће беспристрасно по казати, кад не узбуде данашњих сићушних, злобних, себичних и покварених српских душа: ко су били Руварци, па ко је био и канав је био Ср бин и Митар Руварац, као што ће показати и то, ко су били „Заставиног" „презименостидца" презимењаци. а и он сам и сојтарија му, а Ви сикћите и на даље и једни и други свој отровни јед нротив мене, који ме не ће ни омети ни заплашити да не будем и на даље онај, који сам

био до сада, нити дочекати да мењам своје уверење и правим комнромисе са онима, о којима сам уверен и осведочен, да им је Српство девета брига, и да ће се с ђаволом сложити, да своју себичну циљ постигну. Руварци нису никад били нодељени у сто странака, као „презименостидец" и својта му. С Богом остајте, мој слатки „презименостидче" и увесељавајте и на даље читаоце „Заставине" висиреним Вашим умотвприма, док Вас једног јутра не видимо да увесељавате њима читаоце „Новог Србобрана", ако Вас т. ј. усхте примити у своје јато по ново. Ја се више не ћу ни на Ваше, ни сојтарије Вам грдње освртати.

Ас1. ЦО. 23. ех. 1906. Ј А В Н А МО ЛБ А. Потписана црквена опћина најучтпвије умоља ва црквене великодостојнике и управе аанастира и црквене опћине, добротворне женске задруге, новчане заводе, преч. гг. свештенике, гг. учитеље и сву осталу господу, којима је потписана табаке ради прилагања, одпосно ради скупљања прилога на оправку ондашље св. цркве п школе у своје време послала, да ради коначиог обрачупа изволе исте табаке било с прилозима или без тога потписаној црквеној опћини што пре послати. Срп. прав. црквена и школска опћина у Риђици (Вачка), 30. марта (12. апр ) 190(3. год. С^ева Влајковић, Д. Ћирић, Млачен Ироданов, учит. и перовођа. парох. нредседник.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

Ас1 број К. 711 |ббЗ. ех 1906. 44 1—3 Е Д И К Т. На бракоразводну молбу Милице Марић рођ. Станишић из Вуковара против мужа јој Душана Марић сада непознатог боравишта овим се ре чени Душан позива, да у року од 90 дана рачунајући од првог уврштења овога едикта овој конзисторији или сам лично предстане пли место пребивалишта свога пријави, јер ће се у противном случају ова бракоразводна парница и без његовог суделовања наставити и довршити. Из седнице архид. конзисторије држане у , Карловцима 24. маја (6. јунија) 1906. Председништво.