Srpski sion

660.

СРПСКЕ СИОН

Б р . 24.

прочитан. Лаубе вели: Дирати народу у језик значи дирати у срце и . „А глас народа био је последњих посланичких ивбора тако силан и јак, да очекује исто такав одјек у сабору, ако не и удвостручен. Услед тога је и она забринутост с једне стране, с друге озбиљност, а с треће узнемиреност". Овако ее 1897. мислило и писало у радикалској „Застави", а данас! Данас не сме да писне о дирању у језик и име српско, данашњи Красојевић, који има смелости да у делегацијама грми на босанску управу и бечку политику, не имаде смелости да се огради у име своје и радикала не против читања рескрипта кра.1)евског, него отписа министрових на мађарском језику у српском сабору, и да не признаје за аутентичан мађарски текст, него да признаје ^рнски. Његова је ивјава изречена у I. седници саборској мекша и питомија и од саме изјаве барона Живковића од 1897., јер дочим овај рече: жалимо, што није пала прва реч на српском језику; он у њојзи не рече ни то, него: пошто је пословни језик овог сабора срнски, то сматрамо за автентичан српски текст министрових отписа, те не смеде рећи ни оно, што је рекао 1902. „па према томе нема места званичној употреби мађ. језика". Уз то је изрекао и једну пирамидалну наивност — да не кажемо шта друго —, као да могу постојати два, аутентична отписа. Та као многогодишњи правник и посланик, требао је или он, или ко од оних силних адвоката радикалних да зна, да се свугди у подобним приликама сматра за аутенгичан текст оригинал, а не превод. Једино потврђен рад нашег сабора не сматра се за оригинал, него немачки или мађарски текст. Да чују осталих паметних народа нравници поменуту Красојевићево-радикалну наивност и незнање; ваистину би добили чудан појам о нашим правницима, те се не би чудили многом и многом што се код нас ради. Изјава Муачевићево-самосталска на против носи на себи обележје правничко. И ОВО доказује, како је тешко курјаку навући овчију ћожу на себе, јер чим је навуче, изазива смеј код осталих. Нема ту ништа господо радикалска од вашег шеврдања и служења Богу и мамону.

Ви сте своју трку свршили, и можете се јуначити пред својим партизанима, да сге ви продужиоци Милетићевих начела, код паметног сте света обрали бостан, а код својих пријатеља играте и сувише јадну улогу. Можете им вући воду, ал поиграти не ћете у сватовима! Ау 100. бр. „Заставе" 1897. рече уредништво у наслову: „Мајарски језик у сриском сабору " ово: „Није данас први пут, да смо то доживели (да комесар говори мађарски), а ако се буде тражило непрестано попуштање, не ће бити ни посиедњи. Сабор се ограђивао против оваке повреде и до сад па и данас. Али то остаје у — записнику. Сме ли се при том остати? Ми Срби имамо посланика на пештанском и загребачком сабору, и не само да очекујемо од њих, него и захтевамо да на меродавном месту у сабору подигну свој глас против увлачења мађарског језика у наш сабор". Како је хвала Богу г. Красојевић посланик на оба сабора; то треба да покрене у Пешти то питање или он сам, или г. др. М. Мушицки који зна мафарски говорити. Дела господо загризите Ви у ту јабуку, кад не смедоше Кујеновци и Тисинци. И учините ли то, скинућемо Вам капу до вемље црне; не учинилите, нисте ни Ви бољи од њих, и онда се може и над Вама употребити она народна: Ругала се тигањица лонцу !

ЛИСТАК. В е с т и. Избори чланова епархијских влаотн у Архидијеиези карловачкој, обављени су у епархијској скупштини, одржаној у Карловцима 30. нов — о којој ћемо идућом цриликом донети иввештај, и изабрани су за чланове конзисторије: а) Свештеници: Паја Зековић, Антоније Апостоловић, Лазар Богдановић, Владимир Обрадовић, Радослав Марковић, Сава Теодоровић, Сима Араницки, Јован Бута, Илија Шумановић, Урош Ђурић. б) Световњаци: Др. Дршан Поповић, Миша Анастасијевић, др Лаза Николић, др. Милош Николајевић, др. Владимир Чобанић, др. Жарко Миладиновић, др. Миливоје Бабић, др. Јован Радивојевић-Вачић. За чланове административног одбора: Сава Петковић, Миливоје Милошевић, Јефта Матић, Ђорђе Коларовић, Ђорђе Иванић, Ђорђе Максимовић, Евгеније Дамјанов, Милан Младеновић, др.