Srpski sion

4б -

1водану од 1818, и борце народне из 1848/9. године; која је бацила анатему на патријарха Арсевија Црнојевића, што се није придружио Ракоцију, и постао неверан своме цару; — која нема петље да држи зборове по Угарској, те да протестира, што се не ће да призна српско име у Угарској. Па како у нашој радикадској интелигенцији има врло велики број који су се као што рекосмо ишколовали и постали господом помоћу штипендија, гато их оставише разни српски родољуби; питамо их, није ли то грехота и срамота радити 0Н0,

што многи од љих ради, и попизити се таКО, да се поводе за људима од кова једнога Јаше, Миладиновића, проте Боже, поп Магарашевића, и њима подобне браће? Ваистину јесте! Зато им довикујемо „тетеп1;о", и не смећите с ума, речи Змајевих: „тешка је то клетва народ свој издати, која и на невину унучад пада". Немојте да Вам се деци довикује: и његов је отац био Јашиновац, а да ће то бити највећа поруга, то ће кратка будућност показати!