Srpski sion

С тр . 150.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 10.

закосненију причина јест, пред Господем Богом строго отговарати будет. Что чрез то от 10 љет ожидаемаја всеја церкве битност аки в бједу положена ожидати амат. Затим ниње всјех еиархии рјешение чает аки Бога соасајушчаго. Нехошчет Јего величество резолуцију своју дотоље издати, донељеже всја таковаја доношенија изсљедована небудут. Препоручају вас милости Божиеј у Карловци 18. Јан. 1827. Стефан Стратимировић с. р. Арх. гомирски Рајачић, писао је арх. Сган ковићу ово писмо: Пречестњејши Г. Архимандрит мње високопочитаеми! По налогу Вашему от 20. с. м. чест имјеју от Братства моего два стариа Јеромонаха Теофила Гербича и Герасима Мамулу, в лице високија комисии послати, и тјех Пр. Вагаеј скораго ради отпуста усердно препоручити. Средствием тјех же присилају Ван онаја писанија с преписи их 111 <Зир1о; а оно малое, јеже чли јесте, в преписје моим подписом утвержденом, во особ. Оригинал ониј аз иногда еам Јего Ваше Прев. изручу. Будите о том увјерени. За покровение мое противу нападении будушчих от страни Г. Арх. Мушицкаго зјело нуждни ми сут оригинали здје приложених приватних и службееих јего писании. Сего ради прошу Пр. Вашу, да ми високаја комисија таковија всјачески возвратит. Ваше Пр. доволно изкусисте јарост мужа онаго; ииже аз держати могу, да он когда нибуд лук свој наки противу мене не напрјагиет; и того ради потребно ми јест предосторожну бити. В прочем — — — В мон. Гомириј 23. Јан. 1827. покорни слуга Јосиф Рајачић Арх. Арх. Мушицки је писао 23. Јан. 1827. арх. Станковићу ово писмо : Пречестњејпш — — Пријмите отговор на тужбу Милоевича. В том говорју, јако от страни консисториума мњение о наказании јего милостивјејшему Г. Арх. и Митр. поднесу. Безсумњено и ви таковое поднесете. Отуду легчое Јего вск. судити вобиожет. Препоручају, да бисте невини посту-

пак мој прјамо сего свјашчееика во свјетлост положити дали. 0 Дошење и Драганичје извјешчение посљу. Препоручају всјачески и мољу, да би поне писанија моја., Рајачичем употребленаја, мње сообшчена била. Никогда јешче писанија моја ириватнаја не изложена биша обшчему зрјенију и сужденију. Избавите мја от неспокојства, происходјашчаго отуду. А негли и другу ползу из них за себе обрјашчу. КонтраЕЈт Милоевича токмо во јединој копип и убо под особнкм знаком .ј • посилају. Негли доволно бити обрјашчете послати јего токмо Јего Ексцеленции Г. Арх. и Митр. Посилају она три граничара, Николаа и Јосифа Тербоевича и Раду Докмановача, сказати могушча блевотини, глаголанија протодиаконо® цротиву мене. Всјаческз препоручају, јеже присјагоју обложити их, и по тому, чго соочитигја не могут. Настојте, да чрез посљеднее Г. Генерал присјагу дозволит. 0 оном случаи школском не чините никакова протокола. Случај бо неизсљедован и потому недостаточен јест. Они сандук гробни непрестано ми пред очеси стоит, с треми надесј&тију свјешчами окрест себе. Занимает мја зјело: сердце и дух возаушчает јешче. Жал ми јест не токмо мене самага ради, но и вашего взајмнаго пријателства ради. Востаеу аз из сандука онаго, но занимати мја будет скорбно мисл о виновницје содјелавшем они, кол би рад бил аз, да ми мисл она изчезнет на вјеки. Ашче и вам тако годитсја, разрушите сандук они. Будисављевич, Дошен, Диакович, Лапчевич изгладиша имена своја отонуду. Протопресвитер кирински не нодписа своего имене. Вилићски оста волеју привржен мње, ашче и изглади имене своего. Из 17 членов конс. 11 сут ми привержени, а без оних 6 бити могу: ниже аз им лучше благовителен јесм. Времја и оних покорит. \Уоћ1ап! тако јест в мирје. Оно гноти сеаутом, значи: кеппе «3хсћ веШз!. Вмјестите сеј превод онамо, аможе надлежит. Мое високопочитание засвидјетелствујте Г. Генералу и поздрав изручите Г. Г. Растичу и Кушеницу. С високопочитанием — — — В Плашком 23. Јан. 1827. покорњејши слуга (Продужиће се). Л. МуШИЦКИ АрХ.