Srpski sion

С тр . 312.

сајмови?). Па тек она значајна прнмедба; „Молимо сваког, ко би у којем овде ва шару нашао погрешку, да вам приватно јави, по пошти дописном картом. Уредн." Г. Уредниче! Нисмо тражили погрешака међу сајмовима (или како Вл велите ва= шарима), али наре^асмо Вам напред кијамет крупних и важнијих погрешака од ових, које Ви у примедби овој тражите. 0 овом сте се примедбом овековечили! 81 {асшззев. . . . После сајмова долазе огласи, међу којима се опег истичу они о мелему, помади, разним пнлулама и т. д. А где су Вам г. Уредниче српске радше с цркв. утварима? А зашто не нађосте за вредно споменути ме^у огласима, где се најбоље могу поручити црквене књиге. Где свештеничке хаљине, шешири, појасевн и т. д. Ето са огласима те врсте требали сте испунити сваштенички календар, а не с разним помадама и пилулама за стомак! Или сте ваљда претпостављали да ће читаоцима свештеничког календара, пошто га прочитају, потребна бити и извесна доза пилула за стомак?! Још нешто ! На корицама с друге стране, већу би услугу учинио г. Уредник, да је читаоцима својега календара штампао поштанско брзојавну тарифу у место оних огласа „Ве1ауаге" и „источне масти" за лице. Или нам се валда и с тим хтело очи замазати?! Биће већ доста! Када споменемо још само то, да је овај календар штампан и на доста лошој хартији и да је у њему тушта штампарских погрешака, па још и не исправљених (н. пр. на стр. 74. Делиблат место Делиблато); онда нам не преостаје ништа друго, него да календар под горњим натписом назовемо књ жевним недоношчетом у строгом смислу те речи. Тресла се брда, родио се миш! У Бега св. Ђурђу, 1. (14.) маја 1907. Ненад Барачки. парох.

СИОН Бр. 2(К

Патријарх Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић. Приопштио: Арх. Г. В. У „Сроском Сиону" од г. 1903. одштамнао је г. Д. Руварац неке податке о ц ^знатоме сиору између иатријарха Рајачића и владике Платона и пркоштио је одговор иатријархов, кога је саставио та дашњи архимандрит кувеждиноки Никанор Грујић, на „Аналитику' ; Платонову. Ти занимљиви нодаци довољно карак^ теришу пагубан и нездрав одношај који је између та два јерарха иостојао, а како сам за расветлење тога одношаја у архиви мога манастира нашао још неких занимљивих иодатака, то ћу их овде саоншгити. Повод ангагонизму између Рајачића и Платона беше избор ЈосиФа Рајачића владике вршачког за митроиолита г. 1842., којом су ириликом иосланици будимске енархије гласали на Платона, као свога еиискоиа. И ако је Рајачић изабран, ииак то гласање није могао заборавиги, јер је држање будимских посланика ирииисивао уиливу Платоновом и тесногрудости својој, која нам је из спора његовог са Лукијаном Мушицким довољно позната, омрзнуо је на Платона. Та мржа>а између њих развијала се постепеао, а бурне 1848. г. достигла је свој врхунац, када је митрополит Рајачић, силом околности натеран и обманама бечке камариле, која је тада у теснацу била, заведен, отворено пристао уз бечки двор и аустријску политику, а Платон као бивши сомборски поп и катихета, који је одрастао у мађареком друштву пристао уз Мађаре. Последице тога разноликог држања њих двојице, нису изостале. Мајска скупштина је, можда с благословом и знањем бечкога двора, извикала Рајачића за патријарха, а Платон је опет за своје држање добио своју награду, у колико је са сиромашне будимске епархије премештен на богату бачку епархију, али без питања и знања патријарха Рајачића. По себи се разуме, да патријарх тај премештај није сматрао легалним, он га је анулирао, и прогласио све оно ништавим, што је Пла-