Srpski sion

О тр . 334.

СРПСКИ

СИОН

Б р 21.

до сеље суирнумерере на предреченаго умершдго свјашченика нарохију намјестити и огласити, да он јакоже дјествителни у Марковцу парох свјашчеводјејствует, Викентиј Пеиович с. р. епискоа вершачки и остали присутни у седнвци.

ЛИСТАК. В е с т и. Благодареве. Јуче је у оаборној цркви одржано свечано блатодарење за успомену на 40. годишње крунисање Његова Величанства за краља угарског круном св. Стевана. На благодарењу обављеном под началством Љегове Светости уз суделовање многобројног свештенства, присуствовале су све месне и народно-автономне власти, школе еа својим наставницима и многобројно грађанство. Избор управитеља овештеничког конвикта обављеи је 22. о. м. и за управитеља је једногласно изабран г. прота Иван МаширевиЛ, професор и катихета карловачке гимназије, и тако је тим избором скинут с дневног реда један карловачки трач, који је започео од својевољне захвале председника патропата истог конвикта г. проте Јеремића, односно, шогора му управитеља професора г. Ђоке Магарашевића, а свршио избором г. Маширевићевим. Да се патропату реченог конвикта само честитати може, што је изабрао себи за председника г. проту ставрофора и ректора богословије Јована Вучковића, а за управитеља конвикта г. Маширевића; то је опште мњење не само овде у Карловцима код свију увиђавних и поштених, него и иначе на страни код свију оних, који их познају и који умеју бити увиђавни и поштени. Како је и зашто је дошло и доћи морало до ових сензадиоиих промена ; сувише је рано, да се о томе и у јавном листу претреса. Доћи ће време и томе! Навлачи нм ее беона на очи ! Наши радикали, видећи да поред свију својих марифетлука не могу да постигну што их мучи и дању и ноћу; дођоше у екстазу, те им се ноче од нестрпљења беона на влачити на очи, и у започетом слепилу, поче им се и мозак у сос претварати. А кад то стање наступи, није чудо, што нису у стању ни да догледе значај и последице свога говора и писања.

Знак њихова слепила угледа се понајбоље код писца „Обезглављена автономија" у 36. бр. земунског „Народног гласника", што га написа „народнп заступник . Не ћемо да повргиемо критици истп његов чланак, ког и ако је писао правник, у њему има. тако наивних закључака, да им се човек мора насмејатп, а подједно и сажалити онај факултет, који је и веселнику истога чланка могао и смео дати диплому докторску; него ћемо да упозоримо наше читаоце, да је и тројство „народно-глачничког" пошло Ја,ковљевим трагом. Јаков је једном прилпком попретио својим про тивницима, да се прво исноведе пре него што га нааадну, а земуиско тројство, иошто нпје од крвп и меса јаковљева, по свом обичају, испрсише у место себе радикале, те у име њихово, избацише ову претњу: „Алн треба да знаде патријарх и то, да његове ударце автономијн барем ми радикалп не ћемо хтети подносити. Нека се чува патријарх да чаша стрпљења не прекипи, али онда може сва чега да буде". Како раднкали не постоје тек од туцинданског сабора, познато је да су и за њиховог поетојања толики и толикп ударци чињени автономији с друге стране, а не од патријархове стране; и радикали на то ћуташе, а по некад и сами подмећаше леђа ударцима. А сад се праве јунацима над немоћним српским патријархом, који нема власти као што је има држава, и то претњом, да ако не учини патријарх но вољи радикалској, да може до свачега цопи. Да је ово очита претња и изазивање, то је јасно, и како у Земуну ностоји државна полиција, ми се чудимо, да је она могла допустити, да се и така претња све штампати у листу. У свакој странци има свакојаких људи, на пошто је доказано, да је многи и многи учинио нешто, што није било слободно, једино с тога што је читао слична подбадања; то би државна власт требала мало боље да припази на то, да се бар и у новинама јавно не дражн свет. Доста се по сувачама и рогљевима којешта товари у главу нашем лаковерном свету. С тога осуђујући поменуту претњу земунског тројства, чинимо пажљивима меродавне на такве испаде — претње. Ала смо јако пали! Познато је старијем нараштају, како су цветале денунцијације за време трајања војене крајине. Уз познате јавне денунцијанте — тако зване