Srpski tehnički list — dodatak
БРОЈ |. 83. и 9.
Црпке имају особину да им се снага може да повећа до на 300: коња, ма да обично раде
снагом од 110 коња, и то тиме што им се број
обрта мења од 80—140.
__ Воду потребну за кондензовање лигерују две парне Могтобоп-ове црпке пунећи резервоар један од 5 ш' садржине, одакле се добија и вода за инјекцију. |
Пару производе 5 котлова ол којих сваки
има по 10 атмосФера и 130 ш" грејне поври не. |
3 од њих су по систему 1аећђет-овом, а 2 по
систему малих цеви Убешшег-овом. Воду им
набавља једна Уог тобоп-ова прпка. Дужина целе мреже канала износи 172 Ктр.
(Свршиће се)
из НАУКЕ И ПРАКСЕ
Штудије о регулисању река за, пловидбу
Не Е Од ТАЈБЕРТА (С немАчкога Драгољуб Спасић, инжељер
СА СЛИКАМА НА листу [У
ИЗВЕШТАЈ СА: ЕКСКУРЗИЈЕ УДРУЖЕЊА — ШТУДИЈЕ О РЕГУДИСАЊУ РЕКА
СТРАНА 70
За чишћење канала скупљача узима се у помоћ Дунаво, кад му је ниво за то повољан. То бива помоћу аутоматичних вентила сигурности. Прегледавши и ову инсталацију дошло је и време ручку, за које се постарала општина, вароши Будимпеште.
У дворишту је начињен био нарочит ладњак п ту се у веселом расположењу провело све док није дошло време да се засебним паробродом оде у Капосташ-Међар на 8 Кш више Будацеште, ради разгледања водоводске инсталације. Је Е
~
со-<ђ + Фе
—
(СВРШЕТАК)
П Састављање пројеката за регулацију
Пошто смо у прошлом одсеку покушали изнети меродавна гледишта за одредбу граница за регулацију река, приступићемо сад одредби пресека — нормалних профила —- и потребних услова за ове, а нарочито с обзиром на променљива стања воде у њима. Једновремено са овим биће задатак овом одељку да да
упуства за грађење пројеката за регулацију |
река према данашњем стању хидрауличке науке, у колико су исти изведени из покушаја и посматрања. Стање једне реке зависи од њеног пада, количине воде и каквоће корита (облик и материјал обала и дна). Ове три чињенице меродавне су и за одредбу пресека.
Пре свега треба одредити пад реке и то не само на оној дужини, на којој мислимо регулацију да изведемо, него — ако је могуће —
| бар на толикој истој дужини више и ниже тог дела. Тога ради поставићемо на обема обалама, а у одстојању 10—20 т од руба воде сталне тачке, које ћемо дуж те река узети у међусобном растојању од 0, — 1, Кш и то на местима која леже бар за 0,—1, т над средњом водом. Ове сталне тачке треба да су од већег тесаног камена, зидане од цигље или бетона на јачем темељу (свега 0,—0,; та“) постављеном на дубину ван границе мраза (1 до 1, т). Горња површина ових тачака да вири над тереном за 0, ш да не би била јако изложена ударцима леда, а за означење баш саме тачке служи један гвозден призматичан чеп, који се у горњу површину значке усађује; а да се неби могао извадити, доњи му је крај рачваст као ластин реп. Дужина је овог клина 0; до О» та
има главу у виду калоте пречника 50 до 60 шт. Све ове значке (највише тачке глава ових | клинаца) треба неколико пута изнивелисати и 10%
дебљина 25 до 30 штш. На горњем крају.
==
ћ | : ; 5 КЕ пе % | )