Srpski tehnički list — dodatak

Пт“, 7"

__БРОЈ “. 8. и 9:

| мало одступа од ресултата добивених непосредним мерењем. | Најмању количину воде, која одговара најнижем стању воде на водомеру од -= 0, добијамо на исти начин, ако само за Н ставимо у торњем обрасцу вредност -- 0, тада добијамо:

ал == = 121 шр

На овом месту морамо да посветимо неколико редака понашању водостања. Из прошлог расматрања о количини воде и њеној графичкој представи једном линијом, могло би се извести, да се за један и исти водомер а при истом прочитању на њему, одводи реком и иста количина воде. Ово међу тим у самој ствари не стоји; || јер свака река, која је сама. себи остављена, | мења свој ток непрестано, не само у хоризон|| талном негомпу вертикалном смислу. Ове се | | промене увећавају. подизањем вештачких гра-

|| Бевина, па било то подизањем насипа, мостова

|пап регулисањем корита средње воде у цељи

|| пловидбе. С тога је потребно, при изради про-

| јеката | ва регулацију једне реке и за одредбу

| нормалних просила, да увек и изнова меримо коли-

| аше воде, бар за водена стања испод средње

|воде, а раније податке можемо да употребимо

| тек после брижљивог испитивања. Искуством је

| доказано код појединих река у регулисању, да

| најмањим количинама воде нађеним пре 10 или

' 15 година сада сабим друга стања на водомеру

| одговарају ; ова последња су кашто за 0, до

| Оја та виша или нижа. Према овоме, задатак је

| једме регулације реке, изведене на научној основа,

| да оваквим променама по могућству за сва вре| мена стане на сутрот.

Најважнија стања водена, која овде долазе у шштање јесу обична и најмања вода. Обично стање воде добија се рачуном из посматрања | на водомеру и ононам представља оно стање, које се у границама извесног времена исто толико пута прелази, као што се и не достиже. (Ово стање воде не само да је важно за пловидбу него је пре свега још и за околно земљиште од важности. Врло је важан задатак регулације да ово водено стање одржи непромењено, или — уколико би то за околне њиве и ливаде било од користи — да се за извесну меру трајно издигне или спусти, колико то месне околности буду допустиле. Према приликама ова мера може се, упоређењем са средњом летњом или средњом месечном водом — према врети културе околног терена — и да израчуна.

Са обзиром на поменуту промену. стања воде, треба при грађењу пројеката за регула-

завела

ШТУДИЈЕ 0 РЕГУЛИСАЊУ РЕКА

СТРАНА 81.

цију река, одредити обично стање воде за последњих десет година и њега узети за основ даљем рачунању.

• _Најниже стање воде зове се оно, при коме река у дотичном свом делу, најмање воде има; и исто је — као што смо у првом одсеку показали —- од највеће важности за пловидбу. ( тога га треба колико је више могуће брижљиво одредити. Чешће пута дешавало се, да је један водомер показивао тако ниско стање воде,

као никад дотле; међу тим непосредним мерењем

количине воде нађено је, да је иста већа, но што је била ранијих година, а при већем стању на водомеру. Ако при овом мерењу није учињена каква прети =) ажемо са сигурношћу закључити, да се ниво МИ дање воде спустио; и тада треба видети, колик “ би требало на водомеру да читамо, па да добије о исту најмању количину воде, која је и ранији: и нађена и ово треба за време потражи имања и израде пројекта узети као право најмање стање; у овоме треба да се постужимо напред поменути. законом о количини воде. Ако у нашем примеру НП о најмању количину од 121 та“ добили ранијим мерењем и за ово, реш мо, да смо тада читали на водомеру О та, | ТО треба изнаћи — ако на пр. за време садаш (их претходних радова није бпло ниже стање од Оз) — које стање на водомеру, за време МЕ лао Мо посматрања, одговора количини воде од 121 11. По предњем закону имамо да је:

2 == 15 (Н | (Јао) 790 Па добијамо одавде за И вредност: Н = (15 т.

И према томе би, овс стање на водомеру — и ако исто никад није примећено — морали узети као теоријску малу воду, које би у даљем нашем рачуну узели за основу. Мимогред помињемо, да се према овом нашем примеру, огледало најмање воде спустило од последњег мерења за Ољ= 0,5 Фиат.

Што се тиче осталих водостања, која се при изради планова за регулацију кашто употребљавају, нарочито средњег (сета еј еп) г0дашњег п средњег најмањег, примећујемо, да су оба за тачна испитивања неупотребљива, јер много зависе од случајности на пр. од појединог тренутног јаког надолажења воде; нарочито оно друго употребљено као основ за израду пројеката, довело би до сасвим неупотребљивих ресултата. (! тога треба упамтити, да је само најмања количина воде, коју смо ма кад мерили

;