Srpski tehnički list — dodatak

_воде, благо пењу

_ постоји. Грађење оваквих

(ХМаззетђац, Убше 9 94) препоручивао „који немају јасно маркирану главу него се благим сталним нагибом ход дна корита одн. од мале а обали.“ Бојазан, коју он на том месту износи: да је грађење таквих шпорова од Фашина тешко извести и да ће предњи трпанац од камена бити опасан за пловидбу — према данашњем стању технике не порова од камена и шљунка или из Фашина то ача“) и дењкова““) данас је потпуно могуће, каб и стално и си-

_гурно обележавање пловне ширине нарочитим

сигналима. Шрема томе техничке тешкоће у извршењу нормалих проФила не постоје. _ Ако хоћемо горњи услов о сталности или

"бар приближној непроменљивости брзине у дну

—__ да испунимо, потребно је да поменуте нор-

малне профиле изведемо до највеће воде. Пре

но што пређемо на испитивање овог случаја,

_биће потребно, да напоменемо, да како доса-

дање обрасце за брзину, тако и односе између

средње брзине профила и средње брзине у дну,

не смемо тако, без даљег претревања, применити за односе код велике воде; јер при одредби ових образаца вршена су мерења у опште при средњем водостању, одн. при пуним обалама. Но чим река изиђе из свог корита, односи брзина настају вероватно другачи, јер

Висина воде над обичним водостањем

Штрина огледала воде . . · · - · •

Површина пресека . . . - . . Средња дубина. а а (Средња брзина у провилу. . - •

(редња брзина удну . . . - +

Из рубрике за т=0 види се, да је при непроменљивој средњој дубини и средњој брзини у профилу велике воде, потребан врло велик пресек и ванредно велика ширина огледала. Наш је пример узет са дела реке, на

45) зет авоћпе. #%) буаквенек. ам

ШТУДИЈЕ О РЕГУЛИСАЊУ РЕКА

Мо

СТРАНА 89

је терен на обалама често обрастао травом и врбом и према томе дно великој води ту није од покретног наноса, као што је то самом у кориту. Имајући ово на уму, биће ипак од вредности, да пратимо понашање нормалних профила при великој води. Тога ради вратићемо се опет

нашем примеру: количина велике воде на пом.

делу реке оцењена је у 3800 тп, са стањем на водомеру = -- ба ш. Тражи се, при ком би стању на водомеру или за- коју вредност од 7

протицала иста количина воде при нормалним

проилима, ако узмемо т=0 или т=0, или на послетку т==0,4. -

За т=0 добијамо као и раније на врло

лак начин из једи:- (22)

ва Лабу, добијамо као и раније» за т=0,, или 0,5 = | б=8 а И Њ=9) Х

отуда жо="', И Х=9%

Ру,

У следећој малој таблици пзнети су најисти начин ресултати за највећу количину воде У

коме је ширина профила за велику воду сужена насипима просечно на 700 до 1000 т. Да је

#) Оцена количине воде за велику воду, овде је претерано велика испала, као што се то често дешава. Овој количини воде од 3800 таз одговарало би много више стање воде; јер да уклањањем насипа огледало велике воде. спадне само за 4,14—4,02=0,12 ти изгледа невероватно. У другим примерима ово спуштање је знатније:—до-м—и-више. Наш пример одговара од. прилике приликама на Лаби између уточица Јецела и Суде.

| у