Srpski tehnički list — dodatak

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 19

година ХШ.

10., Пешта | |

11., Келн | 70 чЋ. 12. Кемниц

13., Хамбург О 14., Визбаден О 15., Позен 100, 16., Мајнц О 17., Диселдорф По 18., Манхајм и Париз 125, 19., Кенигсберг 168. , 20., Фрајбург Це О

Из овога се прегледа види, да има велики број вароши, које су приликом каналисања узимале сразмерно мале количине; то су ве ћином оне вароши, које су раније каналисане; а оне које се у новије доба каналишу рачунају са већом количином кише, али су све, као што ћемо видети, у ствари рачунале са још знатно мањом количином воде, коју треба каналима одводити.

Кад се на основу метеоролошких података утврди меродавна количина кише за дименсије канала, онда се истиче ово питање: да ли ће сва та количина кише доспети у канале и за које ће време она стићи до појединих места извесног канала 2

(Опажањем је утврђено, да се извесан део кише, која на земљу падне, губи услед испаравања и понирања или упијања у земљу; а исто је тако примећено, да отицање воде, која се од кише слије у корито речно или у канал, траје дуже него што је време за које киша пада, тако, да је онда количина, која за јединицу времена отиче, мања од количине кише, која падне за исту јединицу времена.

Колики део кише треба одузети на рачун испаравања и упијања, као и за колико је мања количина, која отиче за јединицу времена, то су такође питања, која су неједнако решавана у разним варошима.

Ако меродавну количину кише за секунд на 1 ћа означимо са д, а ону количину или онај део од те кише, која ће доспети и отицати каналима, означимо са д, онда се, с обзиром на губитак услед упијања и испаравања као и услед споријег отицања, у опште, може ставити:

Ф = ФР Ф Фо где се фр назива сачиналац упијања, а ф сачиналац споријег отицања. Губитак услед испаравања сматра се да је сасвим незнатан, јер је за време кише ваз-

дух обично довољно засићен влагом, а и вода

се за сразмерно кратко време слије у канале, и с тога је кратко време изложена утицају спољнега ваздуха.

Губитак услед упијања воде у земљу зависи у првом реду од јаче или слабије особине површине, на коју киша падне, да воду

| упија; даље, зависи од тога, да ли је та по-

вршина пре тога већ оквашена извесном ранијом кишом, да ли је та површина слабије или јаче нагнута, а зависи и од саме јачине кише, јер ће проценат упијања код слабије кише бити већи.

Рачунати одсеком, да ће се услед упијања изгубити, рецимо, %, '/, или У, од кише, сасвим је погрешно и за речне сливове, а још у већој мери за сливове, као што су сливови појединих уличних канала, где је извесан део површине слива покривен крововима или патосом од камена, цемента, асфалта итд. а извесан је део под парком, баштом или утрином.

Па при свем том за многе вароши, угледајући се на претпоставке, које су учињене при каналисању Лондона, Париза и Берлина, рачунато је одсеком.

У опште узевши, сачинилац упијања џ мора бити променљив и то тако, да ће у оним улицама или за оне сливове, где је већи део површине покривен зградама и патосом или калдрмом, која воду не пропушта, вредност тога сачиниоца приближавати се јединици; за оне пак сливове, где су зграде више раштркане, где има паркова, башта и утрина, тај ће сачинилац имати мању вредност.

Другим речима, пројектант за детаљан пројект, да би могао што тачније одредити величину сачиниоца ф за поједине сливове, треба да за Београд начини од прилике онакав преглед, какав је израдио г. Димитрије Леко, у коме је изложио, колико од укупне површине појединих квартова у Београду долази на утрине, колико на веће плацеве или надлештва, (као што су касарне, школе итд.,)

| колико ла пијаце, колико на улице, а колико

на окућнице.

Као што видите, г. Леко разликује пет врсти површина и та подела, може веома подесно да послужи, да се и сачинилац ф подели на пет категорија.

У том смислу од прилике препоручује и професор Визјпо, да се сачинилац џ дели на 4 категорије, и то, с обзиром на прописе грађевинске уредбе, овако: !., главне улице,

где је допуштено, да се од плаца озида 603/6; 2. улице са допуштеном озиданом површи-