Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 60

из НАУКЕ И ПРАКСЕ

ГОДИНА ХИ.

Лако је из слике увидети, да је напрезање са од силе а= 1' у тачци а пресека. Прва нам казаљка од с означује место, за које се напрезање тражи, друга место, у коме нормална сила напада и које је дато једначином:

У тој једначини означава:

а | „силу;

Е; површину пресека у тг;

М == статички моменат силе а = 17 у односу на тежиште пресека 5 у !т;

Ј, == моменат лењивости у те“ пресека за праву ш 5 у односно на осу пи, како се она

обично означује;

д = угао, који заклапају линија силе а5 и оса иц, е = управна из а на осу ип.

Са обзиром на односе и означења у слици имамо да је:

М =а. с = 1. с. Ако уз то означимо да је:

М, == а. е == 1. е, онда ће моменат силе а == 1 у односу на осу пи бити:

Ми== аче = ас ош о== Мислио „отуда

а чп 0 ап 0 1 а а е, ставимо = |" биће: ~ Ја; + Је ' ЈА ЈЕ

а а.с.е 1 1. се (бр === з Пан таељи === == пару === о Уаа ЈЕ + Ј Е + АЈА у т )

Аналого је напрезање у тачци 4 пресека од

силе а = |“ која дејствује у тачци а:

а а. с. е' 1 |. с.е'

46 (/ 9 Удба = ИЕ ЈЕ == ЈЕ = ЈА у пр 5 љоа 2)

Количине Ј, односно Ј, не морају се нарочито рачунати; прва је дата катетом троугла ЈЕп' спуштеном из центра инволуције Ј на тангенту круга у тачци пт, у којој сеп и оса са кругом сече, а друга хипотенузом Јт' истог троугла. Оне се могу на размернику очитати и бројно изразити, увести у једначине |) и 2) и тако одредити напрезања ба И баа.

За конструкцију утицајне линије за тачку а треба у повољној тачци иш осе подићи

управну рад, из тачака а и 0 повући пара- |

лелне са иш осом и на њих пренети у изабраној размери напрезања о, = 7, И а, == "7", свако са својим знаком. Крајње тачке ових ордината “, и фу вежимо правом со, чиме

је и конструкција утицајне линије готова.

Повучемо ли сад из нападних тачака свију нормалних сила паралелне са и осом, то ће праве рд и 22 одсецати извесне ординате + на сваком зраку. Како је с друге стране, а према познатом Максвеловом ставу, у опште Сав == бва Дакле и ба == ба, ТО излази, да је и утицај на напрезање у тачци а од ма које нормалне силе М дат производом = 1. из силе и њој одговарајуће ординате утицајне | линије. Контроле ради мора бити ордината утицајне линије за тежиште пресека

| | Тр + == Б, == 49 10 = 0,02375 ИЕ

Сем тога права пп кроз нулту тачку о ути| цајне линије, повучена паралелно са пи осом, мора тангирати централно језгро пресека, јер је то у исто доба неутрална оса за нормалну силу а која дејствује у тачци а.

1 Јени | 0) == Е, + Ј, ; или одавде:

| Е с , где знак — значи, да је оса пп на 1

супротној страни тежишта 5 у односу на на| падну тачку силе а = !' и као што је. познато, ово-одстојање ! не зависи од величине силе а већ једино од положаја њене нападне

тачке, што се и из горње једначине види. Ако нам је потребна одредба централног језгра неког пресека у односу на његове главне осе Х—Х и У-—У, оно се може према горњем конструисати на тај начин, што ћемо замислити да сила а = |“ шета по обиму пресека; онда ће неутралне осе за сваки положај нападне тачке силе а = !' као тангенте обвијати централно језгро, а одстојање тангената од дотичних пп оса одређује се на показани начин. Место ове методе за одредбу централног језгра може се применити и она од професора Моћг-а (види Огартзеће фанк уоп МиПегВгезјап. Вапа |, Дуебе АшТасе), што је и за ' наш пример за пресеке Ш и ТУ учињено. С обзиром на горња објашнења о кон| струкцији утицајне линије за тачку а пресека ТУ и дименсије њихове имамо: