Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХЛХ

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ»

(тр. 18:

На тај начин одредићемо моменте у свима левим чворовима поља, кад је попречна сила у сваком пољу достигла своју највећу вргдност.

Моменат у десном чвору т поља штог дат је обрасцем :

Ми = АХшт — Р(п—1) 4. ,. . . 19

Евредност првог члана с десне стране добићемо просто ако продужимо зрак АН до пресека са вертикалом кроз чвор та у тачки Г. (сл. 2.) Ордината СТ равна је моменту АХл јер је: !

ог: ЈН = Хш: Хт—1)

Хт Сре ЈА а пошто је: ЈАН == АХт—1 то је: Хт | = вену сна ХИ СЕ АХ(п—1) ха —1 Хп

Други члан с десне стране једначине 19 може се такође лако графички одредити. Заменимо за Рл—1 његову вредност из једначине 15 и добићемо да је:

1 М М = Рт—1 4 = шах а —- А == шах от Хх

Х ва.

где нам је:

100 (55

==,

стална вредност за одређени носач. Из тачке Е (сл. 2.) повуцимо праву под углом „г према вертикали КС то је:

ОХ = шах бот.бов == Д Ма.

Ако буде ОМ пренесено од ХД, до О на ниже то Ћемо добити

60 = 6би = 654 = АХш = Рш=-1 4 = Ми.

На исти начин можемо одредити и моменат у свима десним чворовима поља кад је попречна сила

за свако поље достигла своју максималну вредност.

За аналитичку одредбу момената у десннм чвоовима можемо се служити обрасцем

Ми = АХп — Рта—14 = тах бт —- Ха . 1 — тах От А пМала == тах дт (п10—1) ==

ћ—1 = шах дп (се (п.1—1) За пример у таблици [ је

3,6

Вредности Ми израчунате су и поређане у исту таблицу. =

На цртежу 4 показата је графичка одредба максималних попречних сила у свима пољима и одговарајућих момената у свима чворовима носача, који смо узели у таблици 1.

Распон носача 1== 36 т пренели смо у размери 1:200 од А до В и поделили га у 10 једнаких поља дужине 4 = 3,6 т. На вертикали кроз А пре-

нели смо терет

р] __ 1000.36 _ : па ту Неа ит РО кгр. у размери 1 ст. == 2000 кгр. поделили смо ту дуж

у 9 једнаких делова и означили деоне тачке почињући од крајње горње бројевима 1 до 10. Из тачке В повукли смо к тим деоним тачкама зраке, који нам на вертикали кроз десни чвор сваког поља одсецају величину највеће попречне силе за то поље. Тако смо добили степенасту линију максималних попречних сила.

У 6. 7. 8 и 9том пољу максималне попречне силе у горњој размери добијају се врло мале. На цртежу попречне силе (де, От, Ов, одребене су јоши у два пут већој размери — 1 см == 1000 кгр. — пресечном тачком а зрака В, са вертикалом кроз чвор 6; пресечном тачком ђ зрака Ва с вертикалом кроз чвор 7. и пресечном тачком с зрака ве с вертикалом кроз чвор 8, а пошто је и та размера за тах (од мала то је та сила одрећена у 4 пута већој размери — 1 ст == 500 кгр. — пресеком е зрака ве с вертикалом кроз чвор 9.

Да би нашли моменте у левом и десном сваког поља требало би повући вертикалну

чвору

п=-1 п

— линију

у остојању

п—1 П

од ослонца А и на њу пројектовати све попречне силе шах От. Ну ова

п—1 п

— линија

врло је близу ослонцу А и одредба момената помоћу

те линије не би била довољно тачна, а моменти до-

бијали би се у врло великој размери. Због тога је боље место п—1 . · линије п узети р—1 5 — линију

где нам је Е произвољан цео број. Место момената

добили би тад сразмерне делове: