Srpski tehnički list — dodatak

__Год. Х1Х.. држи на отвореном ваздуху. Та се ствар сама собом објашњава кад се има на уму да се азот на нижој "температури (—146%) претвара у течност него ки"сеоник (—118%) и да према томе азот лакше испаргава него кисеоник. У самој ствари у течном ваздуху имамо смешу двеју течности кисеоника и азота од прилике као што у каквој алкохолској течности имамо смешу воде и алкохола И као год што на отвореном ваздуху лакше испарава алкохол, него вода тако исто од прилике из течног ваздуха лакше одилази азот него кисеоник. Због тога и специфична тежина течног ваздуха није стална као што не може бити стална ни „спец. теж. једне смеше водг и алкохола кад се проценат алкохола мења. Према садржини кисеоника у течном ваззуху његова се спец. тежина (густина) мења од 0:93 до 1:12 (према води); другим речима може се рећи да је густина течног ваздуха приближно равна густини воде.

Пошто из течног ваздуха много лакше испарава азот него кисеоник, то ђе после извесног трајања испаравања у течном ваздуху остајати све мање азота и смеша ће бити све богатија кисеоником, тако да најзад остане у суду само скоро чист течан кисеоник. На томе се факту оснивају извесне новије методе до: бивања чистог кисеоника из ваздуха и Ж. Клод, који је као што смо видели усавршавао Линдеов апарат за добивање течног ваздуха обећава да ће једна тона течног кисеоника добивена овим путем коштати 12 до 15 динара. Из тога се види како ће врло нагло напредовати извесне гране инустрије, којима је у великим количинама потребан кисеоник било у течном било у гасном стању.

6. Да се задржимо с неколико речи на топлоти која је потребна ваздуху да из течног стања пређе понова у гасно.

Не водећи рачуна о количини топлоте која је потребна за испаравање течног ваздуха, многи би помислио, да би једна кап течног ваздуха налазећи се на врло ниској температури од –- 190% била довољна да заледи пуну чашу воде кад се у њу спусти. Међу тим то тако не бива. |

Шта више кад се у једну чашу напуњену рецимо до половине водом, сипа извесна количина течног ваз“ духа, он ће дошав у додир с водом нагло испарити и из чаше ће избијати густ дим, али се вода у чаши неће замрзнути. Она ће се само до извесне мере охладити, апи једва ће се наћи можда само који кристалић леда на оном месту То долази

где су поједине капи течног ваздуха испарипе. отуда што је за испаравање ваздуха потребна сразмерно мала количина топлоте. Да један килограм течног је само 65 калсрија а то значи, да један килограм течног ваздуха при свом испаравању троши мање топлоте него један килограм леда кад се растопи, јер смо напред видели да за растапање једног «илограма леда треба 80 калорија. Другим речима,

суд с водом сипамо један

ваздуха испари потребно

кад у један килограм течног ваздуха вода ће се мање охладити него кад у њој растопимо један килограм леда.

Из тога излази да за обичне хладноће које мо-

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

_Стр.7.

жемо добити ледом или хладећим смесама (со и лед итд.) течан ваздух не може имати велике практичне примене јер је скупљи од леда. На против за врло ниске температуре ва пр. за смрзавање живе, акохола ит.д. као и за извесне специјалне примене ма оне и незахтевале сувише ниске температуре течан је ваздух врло користан и погодан.

Споменуто је налред, да кап течног ваздуха кад падне на дно једне чаше јури по дну као на пр. кап воде кад падне на угрејану металну површину. јер се зна да између водене капи и металне површине има један тазак слој водене паре и на томе слоју лебди водена кап не додирујући непосредно метал 36 ог тога се кап може дуго одржати у течном стању пошто се између ње и метала налази тај слој водене паре који отежава њено загревање и испаравање. Исто се то дешава и с течним ваздухом и предметима на обично температури. И као год што можемо влажним прстом додирнути за кратко време и без икакве опасности какву загрејану металну површину, тако исто можемо на руку пустити да пада (само не с велике висине) млаз течнога ваздуха без опасности по кожу. јеру ствари течан ваздух не додирује кожу наше руке већ се између њега и коже налази танак слој испаренога ваздуха који није тако хладан као течан ваздух и који смета да ниска температура течнога ваздуха допре до коже. На руци се осећа само извесна хладовина. Исто тако можемо замочити прст у течан

(ел 6: га извући без опасности да ћемо се „опећи“ од прилике онако као што можемо умочити прст у растопљено олово. Али ако течан ваздух пада на руку с веће висине или ако на руци дуже држимо

ваздух и брзо

кап течног ваздуха, те она додирне непосредно кожу, онда ће се јавити осећај као да смо се опекли и на том ће се месту појавити исте последице као и при изгоретини.

Ваздух се може и шчврснути кад се охлади испод —- 200%. Тога ради се из суда у коме се налази тачан ваздух шмрком за разређивање . ваздуха јако разреди

гасни ваздух над течним ваздухом у суду. Испаравајући на тај начин врло нагло, течан се ваздух брзо

охпади испод — 200% и смрзне се у безбојну масу. У самој ствари ту се смрзне азот а кисеоник се као течан може цеђењем из смеше одвојити.

Сл. 7. показује како се смрзава течан ваздух. Из горњега дела стаклене цеви, која је донекле напуњена течним ваздухом кроз насађену цев извлачи се гасни ваздух шмрком услед чега се течни ваздух у њој охлади испод — 200% и шчврсне. Спољашњи атмосферски ваздух у додиру с дуваром цеви охлађеним до те исте ниске температуре конданзује се у течност и ми види-