Srpski tehnički list — dodatak

Год. ХХ.

зање, усљед непредвиђених спољних утицаја. Код малих сводова са парапетним зидовима утицај прелазног оптерећења умањује се са насипом на мосту За сводове од набивеног бетона потребне су знатније дебљине, да би се избегла напрезања а истезање. Облици сводова средње величине могу сетако изабрати, да се при повољном избору не појави некакво истезање да, дакле, арматура не буде теоријски потребна, јер гвожђе не може да прими на себе напрезања на притисак. Сопствена тежина сводова са ћелијама у односу на прелазни терет незнатна је, дакле, утицај од једносртаног прелазног терета може бити врло знатан. Због тога се код ове врсте узимају умерене дебљине, јер је арматура увек потребна. Утицај једностраног оптерећења од прелазних терета расте са увећањем распона и лакоће саме конструкције Извршење армираних сводова условљава, да се и цео горњи строј готово искључиво гради од амираног бетона. Арматура се распоређује у две пологе, пошто се сводови повијају на више и на ниже. Због тога код већих сводова двојна арматура допуњује јачину свода, а корисна је и због тога, што промена температуре дејствује на уздизање и тонење сводова. Само код мањих распона довољна је једноставна арматура свода, али се ипак за то свод мора довољно да укрути на ослонцима. Код мостова са ћелијама у сводовима могу да наступе на појединим местима споредна повијања због чега се у тачкама терећења, у којима се стубићи или дуварови ослањају на свод, гради нарочито јака арматура, а по потреби се умећу и попречне узенгије. —

На телима грађеним ради“ пробе као и на постојећим грађевинама констатоване су у ствари смичуће силе на оним местима, изазвате од пресавијања на појединим местима (срав. сл. 107.) Код обалних стубова фундираних без шипова треба основицу темеља толико проширити, да резултанта свију спољашних сила остане у централном језгру. Да ли ће се при томе активни земљишни притисак усети у обзир, зависи од месних прилика али је боље, да се повољно дејство земљишног притиска не узима у обзир (в. сл. 122.)

На првом месту треба да дејствују обални стубови својом сопственом масом, чији се утицај повећава самим насипом изнад стуба. Напрезање самога материјала је незнатно и нема значаја при прорачуну. — За сандучасте као и дводелне обалне стубове (систем МдПег) види напред.

Ако крајња резултанта сила не падне у границе централног језгра свију спојница, онда се мора на одговарпјући начин да постави арматура ради пријема истежућих сила. Ради спречавања клизања у попречним пресецима обалних стубова препоручује се, да се лежишне фуге поставе косо. Нагиб

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“.

бр. .29; мора бити толики, да угао, кога заклапа резултујућа сила са нормалном на лежишној фуги, буде бар раван дозвољеном угу трења. Како се прорачунавају обални стубови види сл. 113, 122, 130 и 172.

И средњи стубови на првом месту имају да дејствују својом сопственом масом. Ако се узме у обзир могућност рушења (падања) једног лука, онда их треба рачунати са једностраним оптерећењем дакле једостраним хоризонталним потиском. Код дугачких вијадуката граде се стубови у групама. Прорачун је исти као и код камених стубова. Арматура је тек онда потребна ако се појаве истежућа напрезања (срав. сл. 62).

ТУ. Статички прорачун сводова.

За практичку потребу довољно је применити законе еластичког лука и на узидане армиране бетонске сводове. Испитивања аустријског друштва инжењера и архитекта утврдила су, да се армирани сводови могу сматрати и рачунати као еластички лучни носачи. Претпоставка је наравно, да ослоначки попречни пресеци по положају и правцу морају остати непроменљиви. Али само у ређим случајевима и то са теоријског гледишта дешава се, да је ова претпоставка оправдана, јер се слом једнога свода никад не дешава усљед недовољне дебљине свода, већ понајвише усљед попуштања обалних стубова. Слегање земљишта у темељима довршава се после извесног низа година. Такође се мора узети у обзир и утицај промене темпаратуре. Напослетку мора се мислити и на то, да напрезања и дужне промене у сшвари нису пропоцијални, као што се обично у рачун уводе. Сви ови узроци су нарочито приметни код сводова са малом стрелицом, дакле и код параболских лукова, који су најпробитачнији облик за армирани бетон.

Да се одреди повољна оса свода, морају се претходно одредити дебљине у темену и ослонцу, по приближним методама — емпирички — пошто се свака одредба промене облика може да одреди само за потпуно утврђене димензије једног мостовског свода. Ради тога се највише примењује меода помоћу пошпорне линтшје по којој се јачина свода на основи одређених претпоставака одређује уцртавањем разних потпорних линија. Испитивање

се врши на исти начин као и код засведених камених мостова. Ако је прелазни терет сразмерно

мали, онда треба у тој цељи као најнеповољније оптерећење узети оно представљено у сл. 108. Темену ослоначку фугу сећи ће потпорна линија у тачкама а, #, с које, у обичним приликама уједно падају са срединама фуга, или за тачнија рачунања, ова се растојања (у мет.) од средње линије свода одређује из следећих једначина (:) За теме:

1) Сравни Тазсћепђџсћ дег Нише, П део. Сводови