Srpski tehnički list — dodatak

Српски Т

ехнички Лист

про.

____-__-_-_ = ___- - =. __________-___.__________ он нн на ннна

у многом чему затећи, што се каже: (абша таса; и, да се том, по невољи, згодном приликом, треба користити, да би стварима дали ваљану сенову. Овде долази: Грађевински закон за целу земљу, закон о местима и полициски закон о саобраћају на друмовима. Један закон, кога до сада нисмо имали, а која је насушна потреба, то је закон о чувању народног здравља п подизању подмладка. Разуме се, да утицај наш на та два закона може бити само у толико, у колико они додирују наше техничко знање и хигијенско-техничке погодбе. Као завршетак овога излагања био би закон о основној настави и зградама за ову наставу.

ЈУ Техничка књижевност

Наша техничка књижевност тек је у зачетку. Узроци томе су многобројни. Наши умни радници била сууплашени огромним књижевностима великих напредних народа, и мислили су, да ако не могу нешто урадити бар приближно ономе код њих, да не треба никако ни да раде. Сем тога сматра се да нашим инжењерима није ни потребна наша сопствена књижевност, пошто се већина њих школовала на страни, или сваки зна неки стран језик, на коме се све може наћи. Такви заборављају, да оно што се прочита на матерњем језику, далеко је схватљивије од онога на страном, као да има људи који туђег језика и не знају, на-

рочито у последње време, кад је наш тех-

нички факултет, почео давати већи број инжињера; и на послетку да књижевност у стварању никад и не може бити изворна, јака и угледна. Све гране књижевности развијају се постепено, почев са малим и не знатним идући већему.

На народну (популарну) техничку књижевност нико није ни мислио, наши средњешколски техничари и занатлије предузимачи, надзорници и мајстори били су лишени сваке стручне књижевности; пошто је немају на свом матерњем језику.

Ми треба да запамтимо да у садањем веку технике и њених проналазака, због своје никакве индустрије, ми и не можемо, ништа ново и велико створити. Али оно што можемо, то је опет доста за наш млади народ. Ми можемо народ упознавати са основним техничким знањима и са оним до чега је та велика техника дошла, на њего: вом потпуно разумљивом матерњем језику. Радећи тако, ми ћемо не само народ просвећивати него и стварати себи помагаче и поштоваоце, а то је оно. што нам треба. Треба се дакле баталити свих високопарних и великих мисли и идеја, што су нам

недостижне, па прихватити се много екромнијих дела, али која ће бити и могућаим остварљива. Ја дакле мислим да наше удружење треба свим снагама да прихвати састављање и штампање народних (популарних) техничких дела и књига за ширу публику, за људе ниже и средње техничке спреме. У француској и немачкој техничкој књижевности има многих оваких дела, и нама ништа друго не би требало, него да их преведемо, попунимо и прилагодимо нашим приликама. Тај рад неће донети неку књижевну славу и углед њиховим творцима, али ће бити од неоцењиве и благодетне ко: ристи њиховом народу. Тај је рад велики и тежак, али је олакшан много тиме, што се може поделити на велики број радника, те ће једноме пасти размерно мали део: Сваки би од радника узео по једну партију — предмет — да преведе и обради. Створио би се одбор, који би све разгледао и уједначио, и ми би имали једну малу, али врло корисну и ваљану књижницу. Знам да се сваки плаши издавања, јер би било врло тешко и скупо, али сигуран сам, да би се томе нашло лека, само кад би било добре воље и истрајности. К

Нека ме нико криво не разуме. Ја не тражим да ми израдимо дело оних права и с наменом за оне људе као што је Ниш. Не! Ја мислим на дела, која би могао употребити и наш земљорадник и занатлија и предузимач и надзорник радова, дакле скромни радници у огромној техничкој и индустриској машини, као што су били скромни ученици Христови, али доцнији велики проповедници Његовог Јеванђеља.

У. Саобраћај

Питање саобраћаја при повратку у домовину веома је важно а зависно од многих околности, које не можемо предвиђати. _ Сигурно је пак, да ће решење тога питања бити најпрешније и најтеже, али не толико у техничком погледу, колико у материјалном и новчаном. Лако се да схватити, да ће питање саобраћајних срестава бити најтеже, а само ту ми нешто можемо учинити и допринети повољнијем решењу. Треба бити на чисто с тим одмах, да ми не можемо ни помишљати на неке нове саобраћајне путове и срества. Све што можемо мислити то је, како да се искористе постојећи путови и срества на дохвату. Једино што би се могло узети у проучавање, то је: како би се повећала превозна моћ пруге СолунНиш. Ту би, поред прављења нових станица, могло се узети у проучавање грађење једне варијанте од Велеса, уз Пчињу поред

· Куманова, до Табановца, Ова би варијанта,