Srpski tehnički list
| |
"
БРОЈ 5.
СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
ОТРАНА 87.
СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
Брзина ветра на Ајфеловој кули. — Од Јуна до Октобра пр, год. мерена је за време од 101 дана брзина ветра на врху Ајфедове куле у висини од 808 ти. Мерење је вршено једновремено са два Ричардова, анемометра, У исто доба мерена је брзина ветра на кули париског метеоролошког централног бироа, 21 ш висине,
Из тих 101 посматрања, израчунате су средње брзине за разно доба дана и изложене у овој таблици:
пи љаи
| Брзинл у метрима | Доба дана ПА ВРХУ КУЛЕ | па кули цен- | Однос АЈФЕЛОВЕ ТРАЛ. БИРОА, поноћ ·+ +. · • 8,48 _ | 1,%5 46 1 сат из јутра + • 8,42 1578 4,9 2. сата, Би но 8,10 1,01 5,0 Оља келије 1,91 1,69 4,9 Мила 5 · 7,68. .| 1,60 ' 4,8 ОСА ИЕ и ге 7,40 Т,л0 5,0 6 "» р ЈЕ |; 7,08 1,65 43 реалан бр | 1,86 9,5 ЗНА 2» 5,60 2,09 2,7 Они а па 5,47 2,10 2,8 Шида сре | бави] 2,66 2,0 тека. а ин 5,04 2,95 2,0 подне · · иу: 6,03 8,07 2,0 | сат по подне · · 6,82 3,19 2,0 2 сата , тил опе ба 9,07 28 аи о а етау 6,21 | 2,82 2,2 4 "> ћ - 6,46 2,8 2,3 Оба 7 о 6,69 | 2,78 28 6 " ћ 2 6,73 | 2,47 27 рат аи аза дар 6,98 АЕ 9,3 Ва а Миа 2,02 8,8 9 "» " Ма 8,12 1,08 А 10 л " " МИ“ 8,60 | 2,07 45 1 не о те ес тв | 1,% +
Као што се из ове таблице види, највећа је брзина ветра ближе површини вемље око подне, а на 300 изнад исте површине одприлике у то доба је брзина минимална. :
Средња брзина на кули метеоролошког бироа је да, а на Ајеловој кули 7,05 т, дакле трипут већа,
(Лезсћт. Чев. Ует. Тешћзсћ. Лпдетесите).
Извештај управе аустријских државних желозница за 1889. годину. Из извештаја, који је објавила управа аустријских железница, види се да је 1889, година вршила
експлоатацију на железницама у дужини од 6744 кило- |
метра. Од тога је 4918 километара чисто државна својина, а на осталима је дирекцеја аустријских државних железница само вршила експлоатацију за свој, а па неким линијама п за туђ рачун.
Целокупан приход износио је 62 342 000 Форината,
а за. 8980 000 више него 1888. године, Издатака је било |
свега на 38585 000 Форината, више него 1888. године 1.850 000 орината. Приход од путника износи 24 а» 6 а од робе 69, %, од целокупнога, прихода. Остатак од бај долази од закупа рестаурација поштарине и лру-
тога разног прихода, Целокупни трошкови изнели су.
а од прихода.
|
ЧКелезничкога особља било је свега 16199 које чиновника, које служитеља; а њихова плата укупно пзноси 14 700 000 Форината,
Путника је било 20 185 8394. Пртљага је отправљено 51209 тона, а робе 14 650 000 тона,
Коштање кланица. — По Остхофу (Напађиећ Аег Атећи скит ТУ. Тћ, Ва. 8), могу се рачунати трошкови око подизања какве кланице између 7500 и 9000 динара. У осталом коштање зависи и од простијег или богатијег извршења појединих делова кланице, као што се то види иизове таблице, у којој је изложено коштање клиница, у неким немачким и швајцарским варошима ;
| БРОЈ Стапор- | ХОШТАЊЕ ВЕЗ ОТИме вароши КУПА ЗЕМЉИШТА ЈЕ У ДИПАРИМА,
Изерлон . 19000 129 370 Милхајм на Руру · · 22 000 127 050 Цирих + 2 2... 25000 | 508 150 Шверин · 91000 399 528 Фирт с + + +. +... 98 000 250 000 ДОХИ Ме «ето ет. 50 000 273 850 Литниц с · . 58 000 425 000 Герлиц •· · · . 61000 569 500 Крфурт ·• Јата 90 000 225 000 Бавба прашини а 97 000 224 800 Брауншвајг 05 000 1075 500 Диселдорф · 6 95000 || 577 415
Према пројекту Остхофовом за клапицу у Шверину пројектовале су ове зграде:
1) Зграда за клање крупне и ситне стоке (говеда) 1 та“ кошта 106 динара;
2) Зграда ва клање свиња; 1 та: кошта 120 дин;
3.) Штале за ситну и крупну стоку, 1 11" кошта 67,50 динара;
4.) Зграда за клање коња, кошта 1 ш, 100 ДИН,
5.) Зграда за прање црева, кошта, 1 из 87,5 дин.
6.) Зграда за клање болесне стоке, са шталом, 1 11: кошта 108 дин.
7.) Штада, за сумњиву стоку, кошта 1 та" 82,50 дин,
8.) Зграда за управу кланице, с подрумом, партером и горњим бројем; 1 1" кошта 169 динара.
9.) Кула за воду, са два резервоара и једном гасном махином од 4 коњске снаге, 1 10: кошта 800 дин.
Све су зграде пројектоване да се граде од добре цигле у Коћђац,
Регулисање Дњепра. После Волге, Дњепар је најгдавнија руска река. А стога, што утиче у Црно Море и што прима млоте пловне реке и канале, Дњепар је свагда био важан за руску трговину. Ну, усљед гребена, орзака и водопада, сличних онима на 'Бердану, који се налазе између Јекатаринослава и Александровска, јако је отежана пловидба по доњем Дњепру.
Као што „Рапиђиз — у“ јављају из Русије, решила се руска влада да приступи уклањању тих препрека, које се распростиру између горе поменуте две варош на дужини од 70 вт. 3
Укупан пад реке на тој дужини износи 341 или Ола о Од тог пада концентрисано је 17 овна дужини од 12акт дакле 1,447, према пројекту, који је израђен