Srpski tehnički list

БРОЈ 4.

питања техника ни у ком случају не потребује

поуке од хигијене, већ зна да треба довести |

потрошачима, свежу и бистру воду, онакву каква, је па извору, па се техника и стара да то и изврши на најбољи начин и са за то најзгоднијим срествима. Задатак пак санитетске полиције, ограничава се на то, да, пошто се водовод доврши и преда употреби, штити појединце од опасности коју могу изазвати злонамерно или случајно увођење не дозвољених материја на, самом извору или у води, или, које могу наступити услед материјала од кога су начињене цеви којима се вода спроводи. Исто тако, није потребно Бог зна колико знање те да сву опште можо сватити, зашто су боље са свију страна затворене ваде, од отворених вада, зашто је опет вада од земљаних глеђосаних цеви боља него од дрвених цеви, међу тим оловне да су не употребљиве, а гвоздене да су највише употребљиве, докле стаклене и ако су најбоље нису практичне. Спор о доброти или о манама овога или онога начина спровођења

воде, не расправља се на пољу јавне «хигијене.» |

«Један захтев пак може хигијена тражити од технике, а то је, да вода буде таква како се неће моћи ни посумњати, да ће у воду, намењену за пиће, моћи допрети нечистоћа дрганских материја пагомиланих у земљишту варошком.»

«Близу је памети да се овај важан хигијенски захтев може испунити само са вадом од цеви која, је са свију страна затворена, довољно не пропустљива и у којој вода тече без прекида и цеви потпуно мспџњава.»

«Ни један начин за одвођење екскремената, из какве вароши, не може гарантовати да ипак известан део нечистоће неће проћи у земљиште варошко; најбоље конструисани канали могу местимице пропуштати своју садржину у околно земљиште; најбоље уређено извожење екскремената не може бити без канала којима се помије и друга нечистоћа одводи, а који такође пропуштају нечистоћу у околно земљиште; ни један, ма како чуван бунар у вароши, не може се сачувати да се његова вода не загади органским материјама, које се распадају у земљишту варошком. Само она вода која се спроводи цевима у безпрекидној струји и која се под притиском у цевима налази, у стању је да без икакве промене и штетв пролази та опасна места где су органске материје нагомилане. Па чак и у оном случају кад цев напрсне или добије ма. какву повреду, може вода кроз такву пукотину истицати и губити се, али се пинад не може вода у цевима загадити").»

') Ова два последња става нису у оригиналу подвучена,.

УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ СА КАНАЛИМА

СТРАНА 111.

Толико из Напађисћ дег Нугеппе.

Из тога што је наведено мислим да се може извести ово:

1! Извршење водовода, као и избор материјала за спровођење воде и сам начин полагања водоводних цеви, ствар је техничара, а сваки хигијеничар, који се сматра да је позван у то мешати се прелази свој делокруг и тада из норазумевања може наравно изводити какве год хоће закључке.

%, Гвоздене цеви, које издржавају притисак од 10 и више атмосфера, у којима, се вода под извесним притиском налази и са извесном брзином креће, сасвим су сигурно срество против улаза ма каквих материја споља, па било да се те материје крећу самостално, или тек среством медиума у коме су.

Дифузија, неке особене прилике под којима, се вода у цевима налазити може, нека нарочита кретања бактерија, која не подлеже никаквим законима, порозност гвожђа, могућност да се бактерије кроз гвожђе провуку, докле кроз вату не могу, као и друге «страшње» а ничим не доказане појаве, које г. Батут наводи, све су то, најблажије да се изразим, бесмислице, које су изнете, само да би иначе просто питање постало што копликованије, а за оне, Који неће да мисле, што страшније.

С овим би могао завршити моје мишљење о питању које је г. Батут изнео, јер сам уверен да се ни један техничар неће завести за, г., Батутом. Ну с погледом на положај који г. Батут заузима, као и с обзиром на кораке које је он предузео те да своје мишљење и своје теорије санкционише и озваничи, ја сам, и преко воље, морао обратити се признатим европским хигијеничарима Пастеру у Паризу и Петенкоферу у Минхену (Кох из Берлина није тада био у Европи) и од њих затражити мишљење о питању које је г. Батут покренуо. Да г. Батут није јавно покренуо ово питање, ја не би износио одговоре тих хигијеничара, као што их ни у преписци са судом ошштинским о овом питању нисам никако наводио, али кад је г. Батут пашао за нужно да своје мишљење штампа и то у техничком листу, то се неће ни мени заморити, ако и ја изнесем како о томе питању мисле хигијеничари, којима ако не више а, оно бар колико и г. Батуту лежи на срцу здравље људско и који су сигурно у варошима у којима станују имали такође прилике да дигну свој моћни глас против незнања, и несавесности техничара.

У писму које сам упутио г. Пастеру тражио сам одговор на ова питања :

15%