Srpski tehnički list

ОТРАНА 86.

јер књижничар, спречен својим пословима, није могао ову одлуку до сад извршити, што ће идући управни одбор учинити.

За реорганизацију техничке струке у нас, управни одбор добио је један акт потписан од више колега из унутрашњости, о коме је на једном састанку већано и скуп је донео своју одлуку, да се исти на главноме скупу прочита. па пошто га потпишу сви чланови, који се са тим слажу, онда да управни одбор узме иницијативу и да код госи. министра грађевина поради, да се ови праведни захтеви и остваре.

Потреба за грађевински закон код нас воћ је одавно постала неопходна. Пројекат за овај закон израђен је, и управни одбор сматрао је да је удружење српских инжињера, на првоме месту позвано, да узме живог учешћа у изради овога закона, јер се он њега највишо и тиче, па је с тога управни одбор, сматрајући овај пројекат као важно питање, које ће се ускоро решити, изнео га пред скуп да п удружење да своје мишлење о њему, да ли би се имало што изменити и допунити у пројекту. На два редовна састанка претресап је овај законски пројекат и измене које је скуп предложио, стављене су у записник који је штампан у последњој свесци нашега органа. Претрес овога пројекта није довршен, али се управни одбор нада, да. ако чланови и у будуће покажу ополико учешћа у овој ствари, колико су то до сада чинили, опда ћемо до састанка народне идуће скупштине, која ће о овом законском пројекту и решавати, бити готови.

Члан удружења г. Нестор Манојловић изаео је скупу један користан а по замисли предлагача остварљив предлог да се подигне, у Београду инжињерски дом. Овај предлог скуп је прихватио и на остварењу његовом почео је да ради.

Сретства за остварење ове замисли прибавиће се поглавито добровољним прилозима. Но како је сам начин прикупљања прилога доста оригиналан-и код нас.у Србији још не примењиван, ал колеге по унутрашњости мораће се такође за ову ствар заузети, то неће бити згорега, да се овај начин прикупљања мало детаљније објасни. Колега Вуловић изабрат је у одбор, који је имао да састави повереничке листе, па је он и умољен да пред скупом ову ствар и објасни.

У овоме месецу обавиће се једна свечаност. која има општег значаја за целокупно српства, а то је откривање споменика у Дубровнику, неумрлом српском песнику Ивану Гундулићу. Удружење српских инжињера, није могло да пропусти да у овом свечаном чину за целокупно српство, остане без својих претставника. Зато

ИЗВЕШТАЈ УПРАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА СРП. ПШИЖИЊЕРА А

БРОЈ 4. је скуп решио, да се пошљу два члана нашег удружења, и да им се на ту цељ из друштвене касе изда новчана помоћ од 300 динара, свакоме дакле по 150 дин. г. Милан Андоновић, професор и г. Коста Живковић избрани, отишли су као изасланици нашег удружења.

У овој години удружење је правило једну научну екскурзију, у етаблисман електричног осветљења за варош Београд. У екскурзији је учествовало око 45 чланова.

Колега, Коста еивковић, држао је предавање априла месеца пред скупом, о Љубичевском мосту.

Да напоменемо још овде да. смо у прошлој години изгубили двоицу колега Александра, Кнежевића инспектора мип грађевина и Стевапа Зарића инж. у пензији. Бог да им душу прости! Г. Марко Ђурковић начелник ипжињерског оделења престао је бити члан удружења, из разлога који се виде из записника који је штампан у последњој свесци нашега листа.

Стање књижнице остало је како је било и у прошлој години.

Тачан број члапова удружења, као и имовно стање, видеће се из извештаја благајниковог. Управни одбор пред скупом може само то констатовати, да је се у овој години осетило живље интересовање чланова за удружење, како у шиљању својих радова, тако и у плаћању улога, јер већ у јануару месецу благајник је изјавио скупу, да је од улога чланова ушла у дружиниску касу сума од 1300 динара, чиме је одужен сав дуг, који смо до тада имали државној штампарији за штампање техничког листа

Појимајући тежак положај српског инжињера, а уверени, да се до данас — са малим изузетком — нико није хтео побринути, да се стање наше струке побољша, управни се одбор нада и с правом очекује, да бе сваки од нас свим силама порадити, да углед наше струке подигнемо на ону културну висину, на којој она и у другим напредним земљама стоји. Кад то постигнемо, — а постићи ћемо сложним радом, онда смо се одужили пашем светом позиву, и с правом можемо очекивати, да нам се признају онака права, какве, данас дужности имамо.

У то име ми вас данас поздрављамо добродошлицом, и желимо да рад на овоме скупу буде користан нашем удружењу.

у Београду 18. јуна 1898. г.

исто онако,

УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА М. Марковић. М. Ј. Андоновић, прољ. Ст, Чађевић. Јода П. Јовановић.

рану