Srpski tehnički list

Број 4 -

РАД ПНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА.

СТРАНА 99

РАД ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА

и ——

м!. РЕДОВАН САСТАНАК ИНЕЊЕРСЊВОГ УДРУЖЕЊА држан 12. марта 1894. год.

Председавао : М. Андоновић Бележио: М. Павлићевић

Прочитан је записник прошлог састанка п примљен.

Председник саопштава скупу да је г. Министар решио; да се за сада изда из благајне Министарства грађевина 2000 дин. као државна помоћ одређена бупетом за 1894 год.

Скут прима знању ово саопштење и решава да г. председник, у име удружења, изјави г. Министру најтопљију зажвалност на његовом заузимању.

К. Живковић. — Изјављује да је одбор за израду преставке г. Министру, обухватио у своме раду један део од донесених одлука на прошлом редовном састанку а из разлога: што су поједина питања такове природе, да их треба поделити у две групе. Тако, одбор је за сада свршио 8 тачке донесених решења, остављајући остале за одвојену преставку.

Пошто се је скуп задовољио овим објашнењем

Т. ивковићевим, г. Вуловић, као пзвестиоц овог одбора прешао је на читање нацрта за ову преставку. Е После говора: гл. Ј. Банића, Н. Манојловића, К. Живковића, Ј. Стефановића, М. Милашиновића, В. Вуловића, М. Андоновића, Ј. Илкића, Ј. Ковачевића, Ј. Х. Јевтића, Св. Ивачковића решено, да се овај нацрт врати у одбор и преради у овоме смислу:

1, Да у ову преставку уђе упоређење инжењерске струке са другима ;

_ 8. Да се за унаттређење иносењера изабере подеснији облик, но што је у овом нацрту;

8. Да се нагласи како је иножсењерско удружење израдило пројекат о уређењу грађевинске струке, и умоли г. министар, да ради на томе, да се он у дело и приведе.

Ј. Илкић. — Удружење бечких инжењера и архитекта пзрадило је свој грађевински закон. и оштампали, па предлаже: да се набави један примерак за нашу библиотеку.

Прима се.

Са овим је закључен састанак.

У. РЕДОВАН САСТАНАК ИНЖЕЊЕРСЊВОГ УДРУЖЕЊА држан 19. марта 1894. год.

Председавао : М; Марковић Бележио: Мил. Павлићевић

===

Прочитан је записник прошлог састанка и примљен,

Скуп је примио у чланство г,г. Михајла П. Махајловића, рударског инжењера и Антона Чиголу, инжењера.

М. Милашиновић, као известилац одбора за израду преставке, чита прерађени нацрт.

К. Живковић. — И ако је у одбору за израду ове преставке, мора сада да устане против овако израђене пошто због слабости није могао присуствовати овој другој преради, да би тамо изнео њене недостатке и празнине. У данашњој преставци не види се јасно шта се хоће. Последњи ставови из пређашње преставке, којима се је хтело да изведу јасно жеље инжењерскор удружења, по као најглавнији део ове преставке — изостављени су. Налази да ова преставка није израђена према последњој резолуцији редов. свупа, и за то би желео да се преради.

Н. Манојловић. — Објашњује г. Живковићу, да су ушле све мисли из пређашње преставке, п усмено се може и допуншти. Надази да у овом раду морамо имати пуно такта — са чистом, рапавом истином не може се ништа учинити,

Ј. Стефановић. — Обраћа пажњу на један став у коме се говори о положају инжењерском у нашем друштву. Тако, налази да је изабран хрђав израз, кад је речено да ми стојимо горе но остали сталежи. Сматра, да су инжењери добро примљени свуда, но материјалне прилике не дозвољавају им да се могу кретати у оној мери у којој се то чини код других сталежа.

Тако пето мишлења је, да не треба додиривати проф. Вел. Школе онако како је учињено у преставци, и да треба пзбацити израз да постоји корупција у инжењерској струци.

В. Вуловић. — Рече да по он није бпо присутан седницама одбора редиговане преставке. Примећује исте мане које је поменуо п г. Живковић. Хтело се је да ова преставка буде што увијенија, па је испало то: да се не зна шта се хоће, Тражи, да се ова преставка преради и довољно предизирају жеље пнжењерског удружења. Сем овога треба изоставити упоређење са проф. Вел. Школе, а боље извести упоређење са про. средњих школа п телеграфистима.

„Љ. Марковић. — Чини примедбе на став у коме се говори о пблитичким неприликама. Сматра да се о томе не може говорити, пошто су до 12. Јануара прилике биле нормалне, па се плак није хтело ншшта радити на уређењу грађевинске струке.

М. Милашиновић. — Налази да је умесно унесено упоређење са проф. Вел. Школе, јер се они не напрежу ви умно ни Физички колико инжењери, па ипак имају боље положаје. Даље, ако би се детаљисало упоређење у појединим струкама отишло би се далеко.

Ј. Банић. — Тешко је доћи до идеалне преставке, какву бисмо сви желели. Најбоље је поћи од тачке, која је дала повода да јој приступимо, а да се не упуштамо у поједине ситпице. Могао би се ублажити став гди се говори о неспособности административних жељез. чиновника, А на говор г. Љ. Марковића одговара, да су, ако је реч о подесним приликама, најбоље биле између 1870 и 1880 год. па се ипак није ништа урадило за грађ. струку.

Н. Манојловић. — Из свију досадањих говора у главноме види, да се понајвише износи: да су поједини ставови благи или оштри. Да би се дошло до резултата, предлаже да се пређе на практичну страну, 1. ј. да се чита став по став, те да се преставка одма, редигује.

Вл. Тодоровић. — Досадањи говори могу се смаг трати као тенерална дебата, п сад је запста на реду