Srpski tehnički list
Пи
Број 9
Везу треба тако извести, да се супротно померање не може десити нити у подужном нити у попречном правцу. При врло великом водо-
стању може да се деси, да издизање воде (дег
Алшбеђ) надмашује тежину стубова и носача, те је тада потребно, да се горњи део · стуба притисне. | ДАРА А У> # 4 Код простих основних стубова може се веза, оба дела извести овако:
1. Шипови горњег. дела стуба наместе се непосредно на шипове доњег дела стуба и оба се споје гвозденим спонама или стегама и са два пара "појабева или кљешта, (ел. 24)
Ради сигурности против попречног померања, шипови улазе још нешто у доње појасеве. Између шипова умећу се понекад и гвоздени можданици, Због сигурности против подужног померања оба се појаса везују зупцасто или помоћу можданика, или се умећу плоче од ливеног гвожђа.
2. Мања је сигурност, када се шипови споје преглавницом и у исту горњи шипови утврде помоћу чепова (ел. 25).
Код двогубих стубова може се веза лакше извести. Овде је најбоље, да се сваки ред шипова доњег дела стуба снабде са једним паром појасева и да се супротни шипови споје помоћу попречних кљешта. (ел. 26.).
Када се шипови као у сл. %4. и 26. додирују својим прочељем, онда се влакна јако утискују једно у друго. С тога се обично оба раздвајају једним прагом. Такови стубови представљени су у сл. 20., 30., 31. и 32. по Пресловим типовима аустријске јужне железнице.
При настављеним стубовима треба нарочито пазити на добро укрућивање, јер овде непостоји она стабилност, као код једноставних шипова.
Да, се саобраћај за време оправке не би прекидао, саставља се горњи део стуба из два нарочито одељења дела као у (ел. 4).
Члам 5. Стубови (јармови) са каменим МО дножјем,
Стубови мостова, који су увек у суву и који треба да важе као дефинитивне конструкције, граде се најбоље са каменим подножјем, јер побијени шипови лако труле. Побијање шипова, може да буде целисходно само код привремених конструкција , које треба да служе само неколико година. Међутим и овде може да буде корисније камено подножје од сувозида, јер је често јефтиније а и брже се даје извршити; ова је конструкција нарочито подесна за радничке пруге као и за ратне железнице. (ел. 13.,.
КОНСТРУКЦИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ
ОТРАНА 1899
На камено подножје полаже се обично подужнм праг (нем. фе Гапезећу/ее, Франц. Ја 10потпе, енгл. «ће Топеби па] чјеерег), у који су шипови (диреци) чеповима усађени (ел. 27.). При томе ће обично бити довољно, ако се подужни прагови положе непосредно на камено подножје, и ако се остали део горње површине каменог подножја тако удеси, да се исти лако одводњава. Пошто је пак овај праг при свем том изложен јаком квару, и пошто се даје тешко мењати, то је корисно, да се на подножје положе прво попречни прагови, и да тек на ове дођу уздужни прагови, јер се попречни прагови дају лакше изменити (сл. 28.) или да се построје двогуби подужни прагови.
Како за настављене стубове, тако је и за ове стубове потребно, да се што боље укруте. Пошто се шипови (диреци) морају често због потребног подупирања преглавница наместити у већем броју, но што би то према вертикалном притиску нужно било, то се могу и диреци тако постројити, да уједно Функционишу и као подупирачи. Тако н. пр. у са. !0. оба подупирача дејствују и као диреци, јер подупиру преглавницу у средини.
У сл. 19. сви су диреци косо постројени, тако да уједно дејствују и као подупирачи.
Члам 6. Спајање стубова.
Када се стубови не побијају, већ само на дрвени доњи стуб или на камено подножје полажу, онда се они обично, бар код железничких мостова — међусобно спајају, како би се тим начином предупредило померање појединих стубова. Ово се спајање постизава помоћу пајанта и простих или унакрених потпора (ел. 11. и 13.) Код привремених мостова могу се ове потпоре израдити и од јаких талапа, које се без засецања побочно утврђују завртњима.
р
Члан 7. Крајњи стубови.
Ограничење моста према терену може се дрвеним конструкцијама извести на два начина:
[.) Оплатама (нем. Боћћуапа, Франц. Та ра!рапеће, енгл. (16 га це фтађег, (ће зћеој-ршпо), т. ј. једним редом шипова, који су позади обложени талпама, конструкција ових оплата, описана је у свесци 2. Српског Техничког листа од год. 1891.
Код потпорних и лучних мостова биће осим ленгера ради сталности против притиска, земље -— још потребна укрућивања на задњој страни оплате против хоризонатног потиска.
Рационално извршење и одржавање оваких крајњих стубова у опште је због притиска земље
21“