Srpski tehnički list

ОТРАНА 16

На путу од Наголда к Алтенштајгу, воз се је састојао из четворо кола узана колосека и два велика вагона нормална колосека, -натоварена са по 10 тони угља. При повратку ватони угља беху замењени вагонима натовареним даскама. И при свем том изгледало је — како у одласку тако иу повратку — као да се није обраћала ни најмања пажња на то, што у возу беху и преноснице ; шта више брзина воза пи у кривинама достизаше 80 километара на сат. Еасапх вели, да и поред највеће пажње коју је обратио на преноснице са вагонима опет није приметио ни потрес вагона нити икакав јачи покрет.

Напоменуто је напред да је пруга Наголд — Алтенштајг врло акепдентирана, да су рампе врло велике и достижу 407. ; најзад да возови поред свега тога имађаху брзине од 80 км. на сат па и више, ма да у возу беху преноснице са вагонпма нормална колосека. Јасно је, дакле, да у том случају сва кола морају имати кочнице, а да се не сме задовољити тиме да се кочи само машина и остала кола узана колосека, у толико пре што вагон нормална колосека са своје две преноснице може у односу на остала кола да буде релативно веома тежак; нарочито ако се узме у рачун да су понајчешће остали вагони путнички, који често пута могу бити са свим празни. Тога ради свака преносница пма Хеберлен-ову (Неђегеп) кочницу, чије су папуче акциониране ужетом које прелави преко више чекрка (ропез). Овим ужетом маневрише човек са оближњих кола. “)

Овај систем кочења мало је компликован, а изгледа да ће се то избећи новом диспозицијом кочења (тета а Ђацде) које је усвојило друштво Еелиншко (ЕззНепееп) за преноснице које сада пзрађује. Овом новом диспозицијом кочења, притеже се точак који је утврђен на једној од осовина преносница, а акционира се помоћу терета којим се даје маневрпсати из даљине. Но пре но што би се могао изрећи суд о овом повом кочењу, који још није примењен, Јлеапх налази да ће бити задовољавајући. — Мишљења су његова по свој прилици и многе администрације жељезничке у Немачкој, јер од 25 пари пренослица поручених код Келиншког друштва све су снабдевене овим новим системом.

Остаје још да се пспита једно врло важно плтање. које би се могло ставити а то је: која се роба у отште може преносити помоћу преносница 2

Ми смо поменули да у возу од Алтенштајга к Наголду беху два вагона са преносницама, натоварена, даскама до извесне висине п да брзина воза достизаше

#) Када су сви вагони воза снабдевени том кочницом, то једно и исто уже акционира све кочнице, а ужетом управља возовођа или машиновођа.

СИСТЕМ ПРЕНОСНИЦА

БРОЈ 1

80 км. на час чак п у кривинама. — Истина је, да тога дана не беше јак ветар и врло је паметно, као што се то чиновницима пруге Алтенштајг п препоручу — даје се при јаким ветровима смањи брзина воза. У Сакеонској при јаким ветровима, а где је ширина колосека 0:75 м. преноснице и не путују. Но, истина је и то, по свима извештајима које је Еасапих могао добити као п по свом сопственом посматрању — да је могуће путовати са задовољавајућим брзинама на кратким линијама ширине 1,00 м. када су вагони натоварени по обичном профилу.

На прузи Наголд-Алтенштајг служе се вагонима узана колосека: за пренос стоке, дугачких сирових дрва а и тада када нема довољно преносница. У овом последњем случају, води се нарочито брига, да се преноснице задрже ва оне робе које се тешко претоварују а поглавито за оне које при честом претоваривању трпе уштрба. Пруга је ова дугачка 15 километара. Има 4 локомотиве 10 вагона узана колосека и то 2 покривена и 4 пара преносница. — Приход је по километру — за ово две године од како је саграђена — 4000 динара, и већ се указала потреба да се још 2 пара преносница набаве.

Каватх, резонирајући долази до закључка са техничког гледишта: да на пругама од 1'00 метра ширине мору ићи сви вагони нормална колосека изузев када су натоварени стоком — но под условом да се брзина, возова ограничи нарочито када су вагони високо натоварени. Незгода која потиче за товарење дугих сирових дрва та је: што је немогуће да се равнотежно товаре пи што услед велике дужине често пута потребују по два вагона.

Може се у напред рећи: да ће овај систем пренашања донети велике користи за пруге узапа колосека, мале дужине а које везују индустријске центре и где је главно, да у најповољнијим околностима стигне угаљ и остала роба која трпи велике штете од претоваривања. — до у саме радионице. Од мање ће важности бити за, пруге мало дуже а постаје проблематичан за земљорадничке пруге. Не треба пак губити из вида п следећу околност. Претпоставимо, да пруга узана колосека одма по своме изласку пз везујуће станице, пролази кроз један врло важан индустријски центар. Индустријалци у близини тога центра, а не далеко од саме пруге могу се врло лако са истом да вежу. Но то спајање не би било ни од каква интереса ако би се стварно претоваривање вршило на самој станици — но само онда ако би вагони нормална колосека могли прпепети до у радионице п унутрашњост магацина.

(Свршиће се).

—_—о-=рајке--аа

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА

И

ПРЕТПЛАТНИЦИМА „ТЕХНИЧКОГА ЛИСТА“

Јавља се члановима удружења и претплатницима „Техн. Листа“, да је касу друштвену примио члан одбора госп. Вел. Вуловић и према томе сваки ко шта има удружењу да шиље, треба њему као благајнику удружења да упућује.

ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА,

Проф. М. Ј. Дидоновић