Srpski tehnički list

29 се зрачењем, непосредно, саопштава грејној површини, износи Бе Ода па Ој = Во с,

где је зе зрачни коефицијенат, који показује, који се део од укупне топлотне множине "| (1; саопштава непосредно зрачењем грејној површини.

Други део укупне топлоте, који се саопштава, грејној површини посредно, т.ј. који се прво троши на загревање гасова што се процесом сагоревања развијају, па тек онда ови загрејани гасови одају своју топлоту грејној поиршини, износи онда

(1—8е ) Сл. Е 6.

Ако са () означимо укупну множину гасова што после сагоревања у 1 сату одилазе са огњишта (а то су гасови из горива помешани хемијски или механички са ваздухом нужним за сагоревање дакле ()— (1 + В).(+ са 5 означимо специфичну топлоту ове газне смеше, са || температуру ове смеше на огњишту, онда

ве ћу 0)

преставља такође множину топлотних јединица, коју садрже у себи гасови после сагоревања. Према томе, дакле, мора бити |

(1—е ) Су, о (+ === 5. Ц. (д;

Но сва ова топлотна множина, коју гасови по сагоревању у себи садрже и која се посредно пренаша, на грејну површину, не предаје се грејној површини, већ Један део ове топлоте одилази у димњак и на поље, дакле је за котао изгубљен. Овај део топлоте што се губи, не сме имати нижу температуру од водеу котлу, да се ова не би разлађивала одавајући један део своје топлоте овим гасовима ладнијим од себе. Ако температуру гасова при изласку из котла и уласку у димњак, када дакле не одају више топлоту котлу, но је носе са собом, означимо са |, онда је

8: 12. ()

број. топлотних јединица што одилазе у штету, не предав своју топлоту грејној површини. Огњиште дакле ставља укупној грејној површини на расположење ову множину топлоте у 1 сату

Св са, Ту == 86, бд, Те, 6 + (1— 8) сл Ту, 6 ==, су Ту, 64 + 8. 5. 0) топлотних јединица;

а од тога одилази у димњак, ивгудљено за грејну површину,

8. 5. (0;

Остаје дакле да се укупној грејној површини фактички саопштава множина топлоте

| Ва Сл Паг ОР Бе ду — 604. == ва ба, Па О 80. 5 (55 5) Ј Р Е == 80 Од, Моје зе (1— 2 ). И 6 (1— 75) Однос

топлотна множина коју грејна површ. Фактички прима у се __ топлотна множ. која стоји на расположењу грејној површ.

бр,

8е, ба, Ју. 6 – (1—г ). бал, Ју. (1– 5) : са. Та,

ЊОЈ а еј

зове се степен ефекта грејне површине или степен њене пшријемљивости им тај број показује, који део од укупив множине топлоте сл. Тт, (7, што стоји на расположењу грејној површини, прима ова у се фактички и саопштава је води у котлу.

%