Srpski tehnički list
СТРАНА 170
слива докле доспе до В, то се вити да је
онда може ста-
ђ = а
где је [, укупна дужина канала, од његовог почетка до места за које се попречан профил одређује. Према томе из условног односа
Ма ои
.
изводи се ово правило:
Утецај споријег отицања кишнице, на величину попречног пресека канала, на извесном месту, наступа тек онда, ако је дужина канала, до тога места, већа од производа из брзине и трајања пљуска.
Простијег рачунања“ради, ми смо до сада претпостављали, да се вода у каналу креће са истом брзином о и то оном која се јавља кад је канал испуњен водом. У самој ствари то бива само онда, кад вода отиче у подједнакој максималној количини. Међу тим, пре тога, времена, и после тога, брзина је мања. Веће тачности ради, требало би водити рачуна и о том смањивању брзине, те би се тиме утоцај споријег отицања, раније јавио но што се то по горњим једначинама добија.
Како се пак у већини случајева дешава, да јачем пљуску претходи најмање толико јака киша, услед које ће се канали испунити бар за "ј, своје висине, то разлика у брзини воде у каналу, при том пуњењу и брзине кад је проФил пун воде, није велика, (износи и код кружног и код овалног облика, 0,8 од брзине за пун профил). С тога дакле сигурније се рачуна, ако се то мењање брзине не узме у рачун.
Посматрајмо сада други случај, а то је, да.
се канал налази на једној страни правоугаоног слива (ел. 11).
За тај случај биће спорије отицање условљено изразом
Пре
тј. спорије отицање наступиће у том случају доцније но у првом, кад је канал по средини слива. ;
Ако ли се канал налази негде између средине и границе слива (ел. :2), онда је спорије отицање условљено изразом
5,595,
где је б, већа ширина слива између граница, и канала.
МЕЗА НОУ И ПО РАК ОТЕ
БРОЈ 11 и 12
Све што је изложено за слив правоугаоног облика, важи и за слив ма каквог облика, јер остаје у сваком случају полазна једначина
Аутах у ф= и -===>. у А подразумевајући под а у опште, променљиву величину површине отицања.
Ту површину можемо за дотичан облик слива наћи путем цртања, кад нам је позната средња брзина о са којом ће се вода у пуном каналу кретати и кад усвојимо колико ће време трајати меродаван пљусак, дакле кад знамо и |.
У осталом и без цртања површине отицаља, можемо на бржи и простији начин одредити, од које тачке почиње спорије отицање воде у каналу, а то на основу општег правила: да спорије отицање отпочиње тек од онога места, које је од почетка канала удаљено за дужину ! већу од производа: |
брзина Ж трајање пљуска.
" Тога ради, “треба дакле за сваки иоле већи огранак канала, одредити величину производа 2 5, узимајући о у метрима, а | у секундима, па тако добивене вредности пренети у правцу тока воде, почев од почетка најдужег огранка канала. Крајња тачка тако пренете дужине даће нам тачку В (сл. 13), од које тек почиње утецај споријег отицања, односно од које тек почиње да добија сачинилац ф мању вредност од јединице.
Осим до сада изложеног, треба узети још у рачун да се, са рашћењем дужине | канала, смањује просечна јачина пљуска каја пада на цео слив канала, а повећава се просечно најдуже трајање пљуска. Услед тога ће и утецај споријег отицања доцније наступити, но што се то добија из простог производа 2 ђ.
Да би и тај утецај увукао у рачун, Ктшћш тд, у недостатку потпунијих података, узима податке из Бреславе, на основу којих је извео, као што је напред изложено, да између меродавне количине кише да, дужине канала | и просечне количине кише 4,, у одстојању |! од почетка канала, постоји овај однос:
ф, = а (1— ови 7),
а између просечног трајања пљуска и просечне јачине његове, за дужину канала |, да постоји овај однос:
"и (4,—5) = 4200.