Srpski tehnički list

БРОЈ 11 и 12

КАНАЛИСАЊЕ ВАРОШИ ТЕМИШВАРА

СТРАНА 178

КАНАЛИСАЊЕ ВАРОШИ ТЕМИШВАРА

од Душана Нинковића, инжењера. Са ОЛИКАМА НА листу ХШ.

о —

(НАСТАВАК)

Опис система спирања. Начело, на коме се каналисање по том систему оснива, следеће је: Без употребе машинских — вештачких — инсталација, само помоћу природних снага, одводе се све три врсте отпадака једним заједничким каналом. Природна снага, која овде и прву и последњу улогу игра, јесте тежа. Све помије, фекалије и сва кишница приспевају услед и помоћу теже у централну станицу. Падови канала прилагођавају се природном земљишту, а у случају да су ови падови врло мали, шта више да се сам канал и без икаква пада поставити мора, решава се ипак задатак стварањем довољне хидростатичке висине притиска. У кратко задаћа се своди на то, да се материјама, које се налазе у каналима, даде довољна брзина, да помоћу теже, без употребе машинерија, саме по себи у централну станицу приспу. Претпоставља се дакле у каналима толика количина воде, која је у стању да каналске материје до централне станице спере.

Критика и поређење система дељења и система спимрања. У опште се системиму делења припасују ова преимућства над системом спирања :

1). Каквоћа и количина материја, које имају да се одводе тачно су познате, тако да се могу за сталне сматрати, па како та количина није велика [специјално за унутарњу варош износи максимална количина помија заједно са екскрементима 0,578 литара за секунд са хектара (види Главу П)], то је лако све цеви и остала постројења сасвим тачно прилагодити, тако да ће канали бити сразмерно мали, дакле и економични. 2). Канали овога система не потребују никаквих помоћних објеката, као што су: улични упади, оџаци за улаз и вентилацију, постројења за исплакање, испусти, средства за осигурање против поплаве подрума услед успора воде у уличним цевима, што је све код система опирања неопходно потребно, а то све чини те је каналисање скупо.

3). Стари канали који постоје могу се употребити за одвод кишнице.

4). Када се зидају нови канали за одвод кишнице, то исти стају јефтиније код система, дељења, но код канализације спирања, прво што исти најкраћим путем, у већини случајева у са-

мом месту могу директно да се спроведу у реку и друго, што се могу сасвим плитко под калдрмом ископати, пошто питање о смрзавању зими пи опасност да материје пређе у трулеж и не долази у обзир. — На послетку

5). Газови, који се евентуално развијају у каналима, немају приступа ни у куће; ни у улице, јер су цеви узане и херметично према, спољњој атмосфери затворене.

То су у крупним потезима преимућства система. дељења, која противници система, спирања истичу. Пре но што се изразим за један или други систем потребно је, да се та преимућства мало из ближе осветле, јер ће и Фанатичне присталице система дељења већ морати допустити, да сваки канализатор предње њихове ставове неће узети за аксиому, но да ће се избор вистема увек решавати према месним околностима.

Ја ћу дакле сваку тачку посебице проћи.

Првимућство под 1). — Ако је положај једне вароши тако повољан, да у опште није потребно водити бригу о одвођењу кишнице, но да се иста може самој себи оставити постављањем мало дубљих уличних олука; даље, ако је ниво подземне воде тако повољан, да није нужно старати се за спуштање тога нивоа, дакле у опште ако нема потребе водити рачуна о подземној води, то је онда систем дељења пробитачнији од система опирања. Али стварно узев, у вароши, са тако идеално повољним положајем терена ми и немамо посла са системом дељења, већ само са једном мрежом канала, а то је онај за одвођење и прераду помија и Фекалија, јер извесно нико неће грађење дубљих уличних олука рачунати у канале (за одвод кишнице).

Познато је да је количина кишнице, која има да се одводи 30 до 100 пута већа од количине помија (што зависи од величине сливова, начина изиђивања и других месних околности). С тога, кад нема потребе да се води рачуна о кишници, онда је јасно да ће мрежа канала за одвод и прерађевину помија знатно јефтиније коштати, но каналисање по систему спирања. Била би међу тим велика заблуда и помислити, да би се инсталациони трошкови, чак и приближно према горњим бројевима сразмерно за 30 до 100 пута смањили. Уштеде су много мање, но што се замишљају; али оне фактички постоје, зато се о њима мора водити рачуна.