Srpski tehnički list

— 63

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.

(Продужење.)

При бушењу стене рупа се готово ни кад није могла избушити дубље од ! метра, док су на северној страни бушене 15 т дубоко. При раскопавању целог профила свуда се приметило откидање стене, што је отежавало рад и изазвало потребу, да се изврши скупо подупирање стене. Кад је наступио део мекше стене, појави се несносан потисак оздо и са стране што је радницима, тако рећи измицао под испод ногу. Често се услед тога колосек издизао, спроводници су били у опастости и канали за отицање воде бивали су засути. На велике деонице морали су уметути подножни јак свод од бетона и то не само у готово озиданом тунелу, него и у упоредном поткопу бр. П., који ће се тек доцније проширити на џотпун профил тунела за други колосек. На 3 418 метара овај је поткоп још за време грађења потпуно озидан, а на 9,5 километра, дужине има изврнут бетонски свод у подножју. Канал за отицање воде у дну узидан

је у бетонски подножни свод и има димен- |

зије 60 Х 80 см.

Али би ово све упливисало на цену израде а мање би утицало на губитак у времену да нису наступиле велике навале воде почев од 30 септембра 1901. године.

Први извор који је од прилике носио око 150 литара у секунди покуља с чела

поткопа главног тунела и на мах разгони

раднике уназад Морали су напустити и алате и машине за бушење. Тек кад су у поткопу П вештачки избушили нове изворе, попусти унеколико поменути извор у поткопу [. Најјачи извор, који је био врло тешко ухватити и спровести, али који је доцније врло корисно послужио за набавку воде за расхлађивање тунела, појавио се у првом попречном поткопу иза места где се појавио први извор који је потопио чело [ поткопа. Ту су напакнадно саградили потпуну машинску инсталацију. Да би се могло приступити потопљеним машинама, морали су издаље прокопати темени поткоп и попунити места које је вода обронила. Цело то опасно место прешли су пробијајући темени поткоп на место подножног, као што је пројектовано било. Али какве су штете учинили дотле у позадини сви онш отворени извори који су укупно носили 1200 литара у секунди! Канал у паралелном поткопу показа се потпуно недовољан. ј

Хладна вода преливала је дно поткопа

на 90 30 сантиметара и рутила је и односила све што се могло кренути. Па и кроз главни подкоп бр. [ јурила је велика маса воде, ова је расклиматала колосек, оштетила вагоне и локомотиве, спречавала саобраћај и проузроковала је габуну. Потребан је био огроман рад да се опет доспе до правилног и сређеног рада. Да би проширили канал у поткопу бр. ЏП, а да би га правилно могли спојити с изворима, било је потребно да се привремено готово сва вода спроведе кроз радилиште главног тунела, баш где се раскопавао профил на потпуну ширину. Та је вода јурила потоком и морали су колосек на скелама издићи изнад воде, Може се сматрати као ремек дело технике, да су успели да проведу понекад и #00 литара у секунди т. ј. 25 000 кубних метара дневно кроз цеви у поткопу бр. Ш изнад глава раденичких.

Оба поткопа имала су готово 100 метара да прођу у пределу ових извора кроз слој мрамора испресецаног многим пукотинама. Поред свег тога још их је очекивала тешкоћа: како ли ће моћи проширити поткоп до пуног тунелског профила, како ли ће га озидати. Требало је свод обложити да не пропусти воду. То. су радили овако. На гвозденим сводним скелама озидан је свод крупним тесаницима а преко тога положен је слој бетона преко ког је положена облога од лима. Иза лимане облоге дошао је још један слој у суво-ређаног камена, кроз који су се извори могли процедити. Али је тиме савладана само једна тешкоћа, а одмах је искрсла много већа. Ушли су у масу лнскунског кречњака, који је сав изгледао као тесто и био под ужасним притиском.

Пр-г Карл Брандау, руковалац радова с јужне страпе употреби одмах најјача у рударству повната ерества за подупирање. Спрегови од нај јачих трупаца ограничавали ву само 9 Ж % метра чисте шупљине а полагани су један до другог, само не би ли се добио пут кроз ову опасну зону. Али узалуд!

Трупци две стопе дебели, ломили су се као год и растове греде од 40 см. у квадрату. Па ипак морао се израдити поткоп који ће неколико година имати да осигура саобраћај с осталим деловима тунела или ће се морати израда тунела сасвим напустити. Тада пуковник Лохер изради пројекат, да се од најјачих гвоздених греда облика |! изради конструкција, која ће се кроз опасну