Srpski tehnički list

„> Мој

— 91

„да је за год, 1905 предвиђено било 732 000 дин. уприхода од експлоатације Сењ. Рудника и да је „стварно добивено једва 480 371 дин, т. ј. мање „285 809 дин. него што је прелиминирано“.

То је нетачно. У 1905 износили су по предлогу:

а. буџетски трошкови 766 180 дин.

65 ЋЕ приходи 767000 дин.

Стварно пак изнели су:

а. трошкови 513 444,42 дин.

6. приходи 513444,42 дин,

Дакле, било је стварно мање прихода но што је буџетом предвиђено, али у толико је било мањеи стварних трошкова. А није било ни дефицита ни суфицита, пошто ових не може ни бити: јер се угаљ који

се лиферује Железн. Дирекцији рачуна по цени по ко- |

ју исти кошта угаљ, и тиме се издавања Управе Сењ. Рудника изравнава с примањем. Даље се наводи: „да се за 1907 год. предвиђа расход од 964,900 дин, „а приход од само 930 000 дин. дакле рачуна се „са дефицитом од 34900 дин. који би требало „избећи свакојако, што ће зависити од смотрене „и мудре Управе Сењског Рудника, коме се по „„овој ствари у првоме реду мора скренути пажња. „Експлоатација шума Букозик и Рожањ „врши се такођер неекономично јер се тај посао „окончао 1905 год. са дефицитом од 31813 дин. „Према овоме "готово би се могло рећи » да је држава тежак апарат за експлоатацију „ове врсте привредних предузећа“.

И ово је из необавештености погрешно представљено. Јер, предлогом буџета за 1907. предвиђају

се трошкови Сењ. Рудника у 964 900 дин, а тачно тоЛлико исто и приходи. Писац помен. чланка није узео у обзир и споредне приходе, већ избацив их дошао до предвиђеног дефицита.

Тако исто нетачно је представљено, да је експлоатација шума Буковик—Рожањ имала у 1905. дефицит. Њени су трошкови износила у тој год. 282 249.72 дин. а тачно толико исто п приходи. Према томе није било дефицита ни једне паре, нити је могло бити. пошто се: прагови, дрва, итд. што се лиферује Желез. Дирекцији, рачунају по цени коштања као и угаљ из Сењ. Рудника.

На пример баш у 1905. коштао је Дирекцију један нормални праг 1.00 дин.. а један мали праг 0.40 дин', што је свакојако доста јевтино.

Декле још једном, оба ова предузећа не могу имати ни дефицита ни суфицита, јер им је тако прописано рачунање производње и вођење књига. Да тога није, већ кад би се нпр. угаљ из Сењ, Рудника рачунао и Железн. Дирекцији по цени, по коју се продаје осталим партајама, онда би и Управа Сењ. Рудника показивала суфиците, који би годишње износили више од 200 000 дин. Овако пак Дирекција добија угаљ по цени 6 до 7 дин. [т а раније док није имала овај рудник, плаћала је по 18,20 па и више динара за 1 тону. Мз овога се одмах види и да ли је рад Сењ Рудника неекономичан, као што се у чланку каводи.

16 фебр. 1907. г. А

Сењ. Рудник. О благодарношћу на гостопримству.

Д. Симеоновић Управник Сењ. Рудника а у 1905 и експлоатације шума Буковик—Рожањ.

БЕЛЕ

ШНЕ.

Товарна железничка кола која се лако нстоварују. Ова кола немају као обично постоља, већ су им стране

израђене као крути носачи који непосредно почивају на гибњевима и триковима типа Пјатопа. За истоваривање има на дну кола између трикова четвртаст отвор 2, Х Овт. Оај се отвор затвара патосом који се хоризонтално извлачи у џравцу колосека на једну и другу страну.

Добра страна ових кола је та, што је врло рационално искоришћен колски товарни простор, а при том је постигнуто, да је тежиште натоварених кола доста ниско, што доприноси мирном ходу кола. Покретан патос кређе се у одређеном раму и може се извлачити по вољи, те да се брзина испражњавања кола регулише. Конструкција кола је за саобраћај врло сигурна. С једне стране онемогућено је случајно измицање патоса под отвором. С друге опет стране добро је, што се покретни потос може извући с које се стране кола хоће.

Апарат за извлачење патоса испод отвора обешен је о котуре, који су заштићени противу удара оног материјала, који се истовгрује. Сам патос је предвојен и помоћу Галових ланаца и одговарајућих котурова тако удешен, да се увек обе половине патоса заједно а у противном правцу извлаче,

Котурови што покрећу Галове ланце крећу се заједнички, једном направом. Тим двоструким ланцима и котурима постигнуто је да се оба дела .атоса крећу потпуно паралелно.

Главне су мере тих кола:

Дужина изнутра 8,80 па. Ширина 2,34 , Спољна. ширина 2:50: Отвор при дну дугачак је: 22005. Широк 0,80. , Висина горње ивице

кола над шинама 360: 5 Ширина колосека, 1,435 т. Моћ ношења 50 000 кгр. Запремина 40 та: Сопствена тежина кола 16:85: Размак точкова на трику 1,80 та. Највећи рамак точкова 9,30 = Дужина кола 10,80. ,

Оваква су кола употребљена у месту Назре у Весталији при транспорту згуре, песка и томе сличних материјала, на потпуно задовољство. Имају врло миран ход и ако путују пругом на којој има падова 1:60 и многих кривина. Истоваривање бива врло брзо.

АНАКИНА 2: Ј.