Srpski tehnički list
с
плаћати. управи водовода по постојећим таксама, за наплату воде.
Ули 9 Свака кућа обавезна је да плаћа таксу 28. па макар у њој
Обавеза плаћања таксв.
становао.
по чл.
че Рок плаћања. _ Одређена тахса у чл, 28 се за сваки месец у напред, и то сваког првог дана у наплата и за више месеци
наплаћиваће
месецу, а примаће се у напред. Чу 32 Наплата ензенутивним _ Ономе, који на поднету признаницу путем, не хтедне платити, наплата ће се извршити екзекутивним путем, на основу овог члана, а с позивом на тачку4 9 465 судско грађанског поступка. Решење о' овом доноси председник београдске општине и оно је одмах извршно. Таксе, који се неби могле никако наплатити, расходоваће се као ванредни издатци. Ма 99: Бесплатно КОНТрОли- Сваки сопственик дужан је преко сав 10 званичној дана допустити општинским контро: дужности. лорима канализације, да прегледају стање, у ком се цело кућно каналско постројење налази. За: ове прегледе по званичној дужности неће се од сопственика никаква такса наплаћивати.
Чл. 34.
Такса за чишћење Ради уредног одржавања кућних каналских постројења, канализација одсек за канализацију наредиће периодично чишћење свију постројења у које бпато и остали талог приспева, као што су сливници, таложници и т.д. За ова чишћења наплаћиваће се од сопственика такса, која буде прописана нарочитом тарифом за чишћење и одржавање канализација. Сопственици могу тражити и чешће чишћење но штоје одсек за канализацију, прописао, и у овом случају платиће исту таксу, као што је напред поменуто, без икаквих других додатака.
нико и не |
у СЗО. Поднашање пројента Сваки сопетвеник, пре но што би на одобрење. — приступио грађењу канализације, мора за ово тражити дозволу од општинског Суда, при чему има. да поднесе пројекат за извршење горњег. рада. Пројекат мора садржати:
а). Ситуациони план имања, које се има казаписати, у размери 1:200, у ком је шематички уцртана цела канализациона мрежа, са везом са уличним каналом, назначењем димензија и падова спроводника, обележењем места где долазе сливници, силом и тд.
6). Основу најнижег спрата односно сутерена у размери 1:50 са детаљно уцртаном канализационом мрежом, назначењем димензија и падова спроводника, силаза, сливника, излива из кујне, купатила, нужника, ит. д, као и обележењем положаја спроводне водоводне цеви. У опште из ове основе мора се јасно видети це а диспозиција.
6). Потребан број пресека зграде, као и уздужни —- вертикални пресек кроз главни спроводник, такођер у размери 1:50.
За веће грађевине одсек за канализацију одобраваће и поднашање пројекта у мањој размери, но
што је овде прописано.
Податке, на ком месту и на којој ће се висини веза извршити са уличним каналом даје одсек 'за канализацију.
Пројекат се мора поднети у дупликату. Један екземплар ће се чувати у архиви отсека за канализацију, а други ће се вратити сопственику по издејствованом оцобрењу. Пројекат мора бити потписан од сопственика и од пројехтанта.
За преглед и одобрење поднетог пројекта, сопственик јер дужан да плати таксу коју Суд буде прописао
У. Наз:е. Чт 36. Оптуживање сопственика. Сопственике, који би радили противно овом правилнику. оптуживаће одсек за канализацију Суду општине београдске, који ће са кривцима даље поступити по закону.
О значају друмова некад и сад.
Ми ћемо се овде ограничити на то, да према до-
садашњим испитивањима побројимо главне друмове који су у средњем веку служили саобраћају по српским земљама.
Најглавнији трговински центар за српске земље био је у средњем веку Дубровник (на место старог Ердаштиз-а). Трговина из Дубровника допирала · је у Српске земље у главном по трима друмовима:
1.) Друмом од Дубровника преко Требиња, Љу“ бомира, Билећа, Гацког, Оућеске, Фоче, Плеваља, Сјеница, Трговишта, Ибра и Топлице у Ниш.
2. Друмом од ушћа Неретве ка бела, Благај, Коњиц, Високо Олово, Борач, Кушлат, Зворник, Митровица на Сави. — Овај се друм у Борчу. рачвао у још два крака: један источни и други северни. Источни је преко Сребрнице водио преко Дрине у Рудник — нема ближих података — а северни у Соли (сад. Тузла).
Митровици: Га-
3). Друмом од Бара, Будве и Котора, преко Цетињског Поља и Оногонта у Бреково (Уја де Депа.) — Брекова је по г. Љ,. Ковачевићу близу данашње границе Црне Горе близу села Мојковца. Из Брекова