Srpski tehnički list
— 807 —
Бугарски архитекти створише читав низ грађевина, које дадоше основу за бугарски грађевински стил; они подигоше грађевине, које истина нису достигле савршенство љупкости и елеганције, илак њима могу поносити не само њихови творци него у опште узев. и бугарско име; и нигде — ни фотографије.
Бугарски инжењер просеца путове, продубе брда, регулише воде — да напоји безводне долине, нашарао је отачествену карту мрежом путова и других важних културних артерија и грађевина, којима се чак и странци усхићавају, а у нашим листовима о свему томе –- нема написане ни. речице.
Бугарски машински, фабрички и електротехнички инжењери само за две деценије поставише здраву основу модерној индустрији у отачаству нам, и не само да поставише основу него дадоше и снажан подстицај за напредак; ну ио томе — нигде нема да прочитате — ни речице.
Бугарско рударство има својих великих заслуга; али ко их зна, ко их признаје; има ли о томе где год написана која речицаг Ништа! Има писано и чује се, _али само рђаво. Ако пак какав странац професор прође колима кроз софијске улице па нађе да су згодне за вртове и бостане,') онда је друго нешто,... Или ако се шегачи са нашим фабрикама, зградама, рудницима и другим, и то је већ нешто друго, то ћемо записати крупним словима; ну, и поред тога, дца ли ће се писати добро и похвално, изгледа као да ми то и не сматрамо за потребно.....
Бугарска техника, ако не сваке седмице, а оно свакога месеца, има и може с поносом забележити по неко свршено и за напредак и лепоту отаџбине корисно дело, али ко да пише»
Осећамо ли ми последице тога»
Не грешимо ли се таквим ћутањем о народ; о |
науку и искуство, ми, који смо позвани да их популаришемо >
Ако ми — прави пионери културе — ћутимо, ко онда треба да говорир
Требали то наше ћутање скромношћу или немаром>г
Ми као да смо заборавили своју дужност да не будемо само конструктери, но и проповедници "науке и искуства, којима служимо...
објаснити великом
Хоћемо ли једном прекинути то ужасно ћутање!
Не мислите ли да та мучаљивост наноси штете нашем угледу пред јавношћу, не мислите ли да ће од тога ћутања пострадати наше име и наша будућност...
Треба ли примерима и „именима посведочити колико је важних дужности узето из наших рукуи
1) Ове године бавио се у Софији један немачки · професор, који се веома неповољно изразио о Софији. Између осталога приметио је, да има веома широких улица и вели, боље би било тај улични простор уступити сопетвеницима окућница, те да забаде лук и друго поврће. | Црев.
али се“
.
предато нестручњацима, који су способни да експлоатишу наше знање и научни рад!
Неопростима је скромност што не тежимо да популаришемо свој рад и своје творевине. Не тражим да правимо рекламе за себе и своје скромне творевине, али смо дужни да изнесемо на јавност све оно, чиме се може популарисати наука и искуство.
Има градова, који за свој напредак имају да заблагодаре само бугарским техничарима, апи о' томе није нигде ни речце казано.
Бугарски техничар створи индустрију, а с њоме и извор зараде и рада за хиљаде радника, томе нико нигде није написао ни речи!
Радимо на све стране. увек смо у првим редовима у служби отаџбини, али оним што смо ми створили и урадили поносе се и користе други људи страни нашој струци Ен
Заштор
Да ли је тешко на ово одговорити.
Политичари и политичке партије у народу агитују нашим радовима, а ми допуштамо да са нама поступају као са најамницима.
Па није само то.
Дужност према отаџбини налаже нам да испу-. њавамо не само дужности оне службе у којој смо, него и све друге јавне и опште дужности и послове
па ис
" који долазе у нашу струку.
Ми можемо, чак и треба да праспростремо нашу делатност и на друге послове. Не треба да заборавимо, да је наш положај, као техничара, веома важан у јавноме животу и у друштву, јер се ми свугде јављамо као посредници између послодавца и радника, и разуме се, ми смо природни посредници за изравнање неспоразума између те две:групе. |
Од нас зависи хоћемо ли ублажити карактер борбе стварањем путова и других услова за решење многих заплетених питања, која зависе. од услова за индустрију, предузећа и друго.
Ми се не смемо поводити по извесном мишљењу и тражити заштиту онде где је она „непотребна, не смемо се поводити за интересима појединаца или једне групе... У опште, ми не смемо бити оруђе једних за, уништавање друугих, ми морамо увек имати пред очима само напредак струке, којој смо позваки да
служимо а поред тога да развијемо сву своју делатност на пољу јавнога културнога рада. :
Али доста о томе. Сада на ово питање.
месних
Треба да се пише. Треба што чешће и што је могуће више и да саопштавамо и поучавамо друштво па и нас саме у техничким питањима и предузећима.
Колико бисмо користи учинили и друштву и себи објављивањем објашњавањем и описом разних тех: ничких радова и предузећа»
Сем тога, тим публикацијама изнеће се и истаћи многи поучни примери за почетнике и неискусне.техничаре. | Зашто некорисно пропадају толика испитивања, знање и наука добивено дугим практичним радом»