Srpski tehnički list

— 348 —

се од својих десет ноката са најскромнијом зарадом прехрани с дана на дан, мора да напусти дневну зараду и да кулучи на путу. Коме» Сваком више, а себи најмаље. Ко нема аутомобила и бицикла, фијахера и кола, њему најмање требају широки и уређени друмови. Ко пешке ходи, доста му је Козји пут.

Ако се работа може сматрати жртвом за опште добро, човечност захтева да се тражи у размеру користи и имовинскога стања и да се од овога терета поштеди минимум ексистенције код радника и тежака, јер овај терет не стоји ни у каквом размеру са њиховом

привредном снагом. А баш онај, чије је имање у његовим двема мишицама, олај који својим радом зарађује аги трећу а држави даје десету, тај незгодним стицајем прилика мора да највећма осети и сву горчину работе,

Изградњом путова работа је одужила свој дуг за културну мисију, преносом главног промета у земљи на жељезнице престао је разлог, по ком робота може постојати као општи јавни терет. Скрајње је време, да се стари заслужни слуга са захвалношћу отпусти из службе.

АДМИНИСТРАЦИЈА.

Пвемо Уредништву.

Господине Уредниче,

У прошломе (39. броју Вашега листа донели сте вест, да је г. Министар Грађевина образовао нарочату комисију са задатком: да изради пројекат закона о сувоземним јавним путовима. То ми је дало повода, да изнесем предлог, да се у тај пројекат закона игнесе извесан пропис, који је по моме скромноме мишљењу веома потребан. У исто време допустите ми, Господине Уредниче, да Вам скренем пажњу и на друго нешто, а то је, да се код нас у опште врло мало прибира грађа за израду закона, с тога би било веома добро, кад бисте у своме листу отворили сталну рубрику за то, и кад би сви они који примењују законе слали листу своје примедбе и мишљења на поједине законске прописе и недостатке. Само на тај начин по моме дубоком убеђењу, могло би се доћи до добрих и праведних закона, који би имали да послуже као основа правилном развићу техничке струке

њ са њоме упоредо и укупног културног напретка у насл)

"и Ну да пређем на оно, ради чега сам се и латио пера.

Код нас је отпочето грађење гвоздених мостова још пре 20—25 година. Мећу прве гвоздене мостове, колико је меки познато, долазе мостови; преко Поречке реке код Д. Милановца, преко Колубаре код Обреновца, преко Јасенице у Великом Орашју, преко Нишаве у Пироту, преко Тимока код Звездана, преко Јасенице у Божурњи и други. Свакога дана гвоздене мостовске конструкције све се више и више шире, по-

1) Усвајамо овај заиста добар пирздлог и овим писмом отварамо рубрику, у којој ћемо штампати еве прилоге и грађу за израду појединих закона, коју нам пошаљу она господа колеге, који имају прилику да примењују захоне и да том приликом запазе шта све и како треба мењати, поправљати и допуњавати у појединим законима и уредбама. Ур,

следњих година код нас је просечно грађено по 4—5 гвоздених конструкција, и како изгледа биће их све више и више, јер својом јефтиноћом односе победу нарочито код нас, који смо тако оскудни кад треба правити путове и мостове на њима.

Ови гвоздени мостови, које напред поменух, служе дуже времена 20 и више година, али ни један мање од 15. За све то време они су од времена на време премазивани бојом, мењани су и оправљани патоси и калдрма али се до сада нико није сетио, да те мостовске конструкције прегледа и испита пажљиво и тачно, да прегледа поједине конструктивне делове, везе у чворовима, закивке, лежишта ит.д. да терећењем испита мостово повијање и његову стабилност.

Сумње нема, да мостови на обичним путовима нису изложени тако великим и честим потресима као железнички мостови, и да с тога могу дуже трајати, али је 20—25 година њихове службе довољно, да се на њих већ обрати пажња и да се подвргну тачном прегледу и испитивињу, као што је Железничка Дирекција урадила са својим мостовима за последње 3—4 године. Ово се сада може учинити у толико лакше, што Железничка Дирекција сада има довољно извежбаних раденика и довољно алата за тај посао.

У новом пак закону о путовима, који ће свакојако обухватити и мостове треба унети за то пропис, да се сва«са гвоздена конструкција после извесног низа година мора прегледати и испитати, као што свака локомотива мора да иде у радионицу пошто пропутује извесан број километара.

То је мој прилог грађи за закон о путовима.

Благодари Вам на гостопримству и моли Вас, Господине Уредниче, да изволите примити уверење, да Вас поштује.

2. окт. 1927. год. Беотрад.