Srpski tehnički list
— 432 —
обзира на напред поменуте услове, и по себи се разуме, да такви људи нису ништа радили, но само примали плату, што је свесније чланове окружнога одбора приморавало, да ту установу збришу неодобравањем буџета за путаре. Данас путара тако рећи и немамо, а округ београдски отишао је и даље, он је, једну своју скупо п. плаћену | "стражару продао; округ пожаревачки објавио је лицитације : да
17. нов. ове године прода ове стражаре, јед- |
ну код села Изворице, а. другу на друму идући Црном Врху, и да 29. нов. ове године прода стражару у атару општ. Мало Лаолске. Исход ових лицитација није нам познат. Интересно је, да ове продаје путарских
стражара продају у ' доба, када садањи Ми-, · М. Савчић прихвата ра- | Денића, при-
нистар Грађевина г нију уредбу о путарима од Г. лагођава је данашњим потребама“) и препоручује окружним начелницима и самоуправ-
ним телима, да енергично настану, да се пО- |
нова установе путари. као увод у нови 34кон о путовима, који је већ поднет на решење Народној, Скупштини:) који је у начелу
већ усвојен, и којим је такође предвиђена у-
потреба путара.
Ово је по нашем мишљењу најлепша и-, лустрација слоге и заједничкога рада држав-
них и самоуправних власти. друго у плочу. Ми смо, то. и раније предвиђали, с тога
Једно у клин,
смо говорећи. о пројекту закона о путовима,
и заступали мишљење“) да прирезом за путове не треба да располажу поједини окрузи него министар грађевина, који мора имати утврђену и смишљену политику свију саобраћајних путова, као што смо иу свакој прилици заступали и доказивали потребу установе путара, сматрајући је корисном.
Поводом одржанога међун народног конгреса за путове у Паризу у октобру ове године“) да се поново запитамо, да ли је установа путара корисна 2
Међународни конгрес осудио је оправке у маломе—крпљење и изразио се за оправке у великоме. обиму, према чему би и установа путара била некорисна.. На ово г. Е. Отагаац!и лепо надовезује; „новим методама извршења и одржавања сви мајстори у него-
#) Види распис од 3, окт. 1903. г. Бр. 7946. 1) Види бр. 51. Срп. Техн. Листа од 1907. год. 2) Види Срп. Техн, Лист бр. 83. од ове године,
8) Види извештај у Срп. Техн. Листу број 47 од ове године.
вању друмова били би у стању да постигну да им друм буде потпуно здрав, кад се између сваког инжењера и циља који има да
"постигне не би испречио по један министар
финансија.“ · Код нас у Србији примењивана је метода оправке путова у великом обиму, с про-
| лећа и јесени, али ми у' томе имамо врло
рђаво искуство јер добрих путова у ствари немамо, вероватно с тога, што је метода оправке у великом обиму стварно евођена и из-
вршавана у маломе обиму, те ми с тога мо"рамо неизбежно приступити методи оправке у маломе обиму помоћу путара, који су се, када та ме:
код нас увек показивали корисни, ста нису давана као ухљебије за партије заслужним људима.
Г. бпагдач! _ свој извештај · завршује: Радови конгреса у осталом показали су, да су мере, по изгледу ни пгавне,. биле довољне да. нашој дедовини (француској сачувају друмове потпуно у својој вредности.
Или другим речима казано : Ипак је оправка у маломе помоћу путара др ње она нам је сачувала друмове.
Казали смо већ, да је код нас установа путара неизбежна, с тога је неопходно и: што пре треба довести у сагласност рад државних
"и самоуправних власти у овоме питању, и "благовремено спречити да се уништава оно
што је већ стечено; радећи у овом правцу, треба благовремено спречити продају путар-
"СКИХ стражара и настати, да се те стражаре
умноже а разуме се и путари поставе, иначе ни од сад нећемо имати путова као ни до сад а они које имамо биће сваког дана све гори и гори, док потпуно не пропадну.
9. дец. 1908. г. Бор Београд,
Самоуправни инжењер,
У једном члану закона о уређењу округа и срезова изложени су задаци самоуправног округа или среза у 16 подужих тачака. Прва је тачка: „Грађење и одржавање окружних односно среских зграда, мостова, путева, железница, канала и других грађевина, као подизање и одржавање у опште свију савремених саобраћајних срестава.“ Скоро и сви остали задаци самоуправног округа траже стручна техничка мишљења а понеки су као. и први чисто инжињерски радови као: „Регулисање потока и река у циљу отклањања опасности од попла-