Srpski tehnički list

ет Јбб ==.

КЊИЖЕВНОСТ

Тртаму зројки атсћнеј иу а тдепуги у Кгајоузгу1 безкет. Изашао је 12ти број с овим садржајем:

1). Скорковски К: Израчунавање статички неодређених крутих рамова. — 2) АндреликК. фабрикација шећера у год. 1908 (завршетак). — ситне вести: Преглед грађевина на води. — Разне вести: Више техничке школе у француској: -— Скуп немачких студената високе рударске школе у Прибраму: (завршетак). — Стипендије. — Објава патената. Саобраћајне вести. — Грађевинске вести. — Набавке. — Стечаји. — Лицитације. — Упражњена места Вести о недељним скуповима удружења Вести удружења. Ј.

БЕЛЕШКЕ

Да ли зарђа гвожђе умслуто у бетон Приликом рушења једне старе зграде у Хамбургу, извадили су гвожђе из старих зидова, које је дало сјајан резултат, јер исто ни најмање није зарђало.

У пролеће прошле године порушен је стари гасометар, па из дебелих стубова, који су држали тешку горњу конструкцију од ливеног гвожђа, повађени су гвоздени уметци ол 5 Ж5 сантиметара пресека, па је нађено да су се исти гвоздени уметци у свему добро одржали. Интересантно је при томе да се на те гвоздене полуге обмотао слој цемента 9 сатим. дебљине. По свој прилици кад су рађени поменути стубови, онда је око уметутих гвозде них полуга остављен празан простор, па је по до вршетку заливен цементом, као што се то обично и радило при оваковим појачањима Ово посматрање извршено је не само код једног но код великог броја стубова.

При томе је извађено преко 60 гвоздених полуга од 2—92.50 м. дужине, и сви су добро одржани као нови, са челично плаво бојом на површини тако да ниједне пеге од рђе није било.

Гасометар је грађен још 1852—1855 године, те је тако то гвожђе лежало у цементу преко 50 година, па како је се у свему добро одржало то је ова појава веома интересантна као доказ, да гвожђе у појачаном бетону не може зарђати.

(058) В.М. П

ВЕСТИ

Тринајест цокривених пропуста саградиће се ове год. по пројекту самоуправног инжињере Л. Зисића и то:

на путу Ваљево-Лозница 6 комада;

на путу Ваљево-Г. Милановац 4 комада; и

на путу Ваљево-Љубовија 3 комада.

Предрачунска је сума 2702, 18 дин.

Дрвени мост преко отоке каленићске реке на путу Јагодина — Крушевац оправиће се ове год. по предрачуну инспект. г. Н. Поповића.

Предрачунска је сума 799,12 дин.

Дрвени пропуст од 3. м. распона саградиће се ове год. преко Раванског потока на путу Крушевац — Јанкова Клисура по пројекту окр. инжењера г. Н. Писе.

Предрачунска је сума 1022.75 дин. Разбијање стена на путу Саставци— Добри

До уз М. Косаоницу уступљено је Кости Данкаовићу, пред. из Куршумлије за 4330.09 дин; ниже од предрачунске суме за 376.53 дин. или 8.30 /, Плаћа округ.

Благајникова пошта

Од господе претплатника из Београда примили смо ита по 10 дин. за ПЦ полгође 1908 год. од гг. Косте Ђорђевића чинов. жел. Дирекције; Сретена Стојановића предузимача; Техничког факултета, Грађевинског одељка општине београдске и сопственика кафане “шумадија“,

по 5 дин' за П четврт 1908. год. од г. г. Жив. Ћирића секретара Мин. Грађ. и Душана Капета-

новића п. инжињера, за ПГ четврт 1908 г. од г. Атанасија Васиљевића п. инжињера. за ТУ четврт 1908 год. д г. г. Милана М. Јовановића инжењера Мин, Грађевина Димитрија Ристића п. инжењера Мин. Војног за целу 1907 год. од г-ђице Видосаве Миловановић техничара. 20, дин. За целу 1908 год. Од суда општинг грала Београда.

Г. Јосиф Ринер инсп ктор, повереник за округ нишки послао нам је г окупљену претплату за лист и то; по 20 дин, за целу 1909. год од г. Рада Николића предузимача и Суда олштине града Ниша . по '0 дин, за 1 полгође 1909 год. од г. г, Косте Тасића предузимача, Цветка Лозановића прелузимача и Пандила Божиновића предузимача из Ниша.

Г. Ђорђе Јевтовић инжењер, повереник за округ ужички послао нам је покупљену претплату за лист и то: по 20 дин. за целу 1909 год. од г. га Павла Брушије предузимача. Малише Атанацковића предузимача и окружног одбора окр. ужичког.

Власник за Удружење Ср. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Апдрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд