Srpski tehnički list

роб ==

погледом на то, да су баш физичари и данас махом неповерљиви према том питању, биће од нарочитог интереса мешљење једног физичара, који се исцрпно бавио студијом тог питања и који је зато у стању да о томе говори на основи сопственог искуства.

Тај се физичар зове Пг Вође Ешчаепаш и ево његове расправе.

Многи научници још и данас држе, да је све

што се прича о чаробном пруту и што се о томе. пише само машта, настраност, самообмана и сује- | верје и ако постоји читав низ несумњивих успеха |

постигнутих чаробним прутом. У те научнике спа-

дају на жалост готово сви физичари, дакле они.

људи, чији је нарочити позив да разјасне суштину дејства чаробног прута. Али се на жалст код модерних физичара створило мишљење, да се с њиховим научним позивом не слаже, да се озбиљно позабаве проблемима који су баш услед тога што их

е наука занемарила, дошли у засенак сујеверја и.

доспели у поље фантазије. Баш је чаробни прут, за изналажење воде од вајкада завијен био у тајанствено окриље сујеверја. Треба само да наведем н. пр. колике многе и разнолике погодбе условљавају при избору самог прута они, који по народу помоћу прута траже воду. Тако н. пр. у Јитланду (Данска) распрострто је сујеверје, да прут треба сећи само у поноћи кад је пун месец и са дрвета које расте крај текуће водс; то је наравно све бесмислица! Исто то вреди и за онај услов који се често чује: да је за тражење воде, добар само врбов прут. Сасвим је све једно од чега је прут, само ако је у довољној мери еластичан; а то је код врбовине случајно у потпуној мери случај. Овај једини услов, који има да испуни чаробни прут, основан је на начину употребе. Чаробни прут је ракљаст — < а дебљина му је произвољна. Прут се држи рукама за ракље и ракље се што већма рашире, тако, да леже у правој. Сам прут иза ракље окраћен је и полаже се унапред т. ј. од груди унапред. Али сви истраживачи не раде подједнако. По неки ухвате ракљу рукама тако да су дланови окренути на ниже; други "опет окрену прут себи дакле уназад, Све је то навика и како је коме згодније. Дејство чаробног прута не зависи ниуколико од ових споредних погодаба. Већина истраживача обилазе земљишта у нешто погнутом положају тела с рукама упртим о колена. Кад на ма ком месту идући тако. наиђу на подземну водену жицу, онда се чаробни прут повије на ниже к земљи. Па чак ни то није увек тако, код понеких истраживача бива то обрнуто, прут се подигне у вис. После тога, пошто обележи место где је наишао на жицу, истраживач пође у округ даље да још једном пресече правац тока подземне воде, те да тако олреди правац којим се жица пружа.

Па како да се објасни овај појав> Као што је већ поменуто, данашњи се физичари принципијелно не занимају овим питањем, јер није „довољно чисто физички појав.“ Међутим има извесан број научника који ипак траже објашњење а махом ни један или је ретко који икада гледао истраживача при послу или да је бар само покушао да потражи воду помоћу прута. Да оваква објашњења једног појава, која стоји у тесној вези са психо-физолошким особинама појединаца, не мож: имати стварне вредности, разуме се само по себи. Па ипак и таква објашњења треба радосно поздравити, јер она пружају бар ту корист, да изазивају даља истраживања. Сасвим друкчије стоји с другим покушајима за објашњење, којих има на легијоне. Готово све ове хипотезе (ако се у опште тако могу назвати) оперишу са „човечијом електриком,“ „животињским

магнетизмом“, накратко, са свим тим дивним тео ријама, које немају места у екзатним природним наукама — и то са свим по правди — док су у обиму рада назови — лекара нашле обилате примене. Пре свега треба тајну дејства чаробног прута ослободити од оваквих појмова, па ће се онда лакше добити јасна слика о правој,суштини дејства чаробног прута. А колико се баш у најширој јавности грешило с овим појмовима! Тако чак и г. 05 јаг,#) дакле човек, који стоји на далеко вишем ступњу образовања но што су махом остали истраживачи, (чаробници) чак и он верује да дејство прута наступа услед електрике, која се нањ преноси. Други познати истраживач воде О. Кипге повео је у помоћ противу једног виђеног научника читаву поворку магнетизма, човечије електрике и т, Д. и ако сам научник не уме да ради с чаробним прутом. Његов покушај објашњења типски је за све сличне покушаје. Г. Кипге објашњава да се потпуно слаже с мишљењем г. У. Џзјаг-а и „Једино

помоћу прута и магнетичном силом која је у истраживачу може се постићи правилан резултат. У рукама човека који у себи има магнетске силе мора прут увек фукционисати и тај ће увек наћи воде тамо где је буде било“. Магнетска снага која је у г. Кипхе-у чини га способним: „да тражи и мине рале и фосиле, као што је камени угаљ или глина“ Он зарад тога узима „другу врсту дрвета“ и то лесковину, док за истраживања воде узима врбовину Г. Капе налази да је сасвим природно што истраживачи сасвим малакшу после експеримента са чаробним прутом јер вели: „пошто се нађе оно што је тражено, проструји кроз човека као електрика.“ Ово разметање с појмовима; елек-

#) Цитаоци ће се сетитн да. је.0. овом, предмету било говора у Техничком Листу пре две године и то баш поводом успеха поменутог г, Џзјаг-а.