Srpski tehnički list

— 168 —

ли у живим глазираним 'бојама добили су признања и одличну оцену код уметника и грађевинара Изглед места са својим једноликим улицама добија совом каменом масом разнобојност, наспрам обичне монотоније грађевина, које у току неколико година покрије црна прашина, што изискује непрекидне оправке. И црквена уметност узима такође радо тај постојани материјал за израду путира („пресвити“ по западном икаквом говору табернака крстионица, олтарских украса и т. д. Наша уметност грађења надгробних споменика у којој се досад радило само у камену, нашла је у „Гранитону“ материјал, који одговара свима архитектонским и вајарским потребама. С обзиром на тако одличне особине вештачког камена „Гранитона“ може се очекивати, да ће Гранитон доћи у општу употребу у архитектури. У Чешкој израђује „Гранитон“ радионица Кудја и Тћопа у Свијанех-Подоли, основани а од опробаних вајара и керамичара, и већ је извршила многе и велике поруџбине за фасадне украсе у опште.

Фртам! Зројки атћнебцу а шагетшеутц у Кгајоузјо1 Сезкет. УУ Бр. 18. од 1909. год.

Како се дају у израду грађевине у Аустрији. Посланик Ј. Шмит интерпелисао је недавно у државном савету: министра просвете 'и црквених послова о томе, зашто се пројекти за јавне грађевине израђују по државним грађевинским надлештвима, док се у другом свету, нарочито у суседној Немачкој пројекти за јавне грађевине као болнице, школе, железничке станичне зграде, поштанске зграде ит. д. дају у израду путем конкурса, дотле се у Аустрији тај посао поверава грађевинским одељењима, те услед тогате грађевине и испадају обично без уметничке вредности, често нису прилагођене својој околини и тиме још више губе од уметничке вредности и цео свој изглед Интерпелант наводи као примере бечке државне грађевине, које не чине украс вароши: ц. к. војни географски завод, ц. к. марински завод, санитетски завод, и ц. к. гарнизони суд. Писац белешке вели да иу Прагу има таквих примера доста: Окружни суд у Карловом тргу и више других. Таквим поступком међутим држава не испуњава једну од својих главних дужности: не потпомаже уметност и уметнике. Како могу наши архитекти, који су ме-

ђутим свршили школе које је држава установила и издржава, показати шта вреде, кад им и држава затвара једини пут напретку: стечај! Неоспорна је истина, да су стечаји услов за уметност, за развитак уметности и да јој потпомажу напредак. Па и ако кадгод који уметник — чиновник и избаци из надлештва пројекат какав треба, задахно га својим уметничким духом онда обично по правилу би-

ва, да му тај пројекат, виша и највиша истанција

| тато испараклиса, да најзад из тог пројекта испад-

не обичан канцеларијски пројекат са свима махнама које уз то иду. Према оваквим. приликама није чудо што се вештаци из Аустрије селе јгр немају услова за опстанак. Интерпелант позива министра, да у обиму стоје надлежности потпомаже расписивање стечаја, за јавне грађевине.

Као што се види ова је интерпелација обухватила исте идеје, које је у своје време изнело наше (чешко) Удружење пред надлеж е факторе по истој ствари. Слутимо да ће и та интерпелација — која би управо требала бити упућена министрима грађевина и унутрашњих дела — имати жељена успеха. Ипак не треба клонути духом но се треба борити док за потребу стечаја не дође до сазнања чак и тешко покретљиво тело: аустријска бирокрација.

Из овога се види, да тако звана напредна и културна Аустрија. у техничком погледу не стоји на висини данашњег ступња, но дау њоји данас влада бирократска шаблона.

Ј Фрг. 5р. Агсћ а Јиг. у. Кта!, безкет бр. 18. 1909, г.

ВЕСТИ

Фабрика азотне киселине у Обилићеву Према решењу Господина Министра Војног од 2. маја ове год. позивају се сва заинтересована лица да 1. јуна ове год. поднесу своје понуде за целокупну инсталацију ове фабрике. а за дневну производњу 1200 кгр. киселине о чему извештавамо заинтересоване читаоце ради знања,

Благајникова пошта

г Дим. Поповић инжењер, повереник за окр. Моравски послао нам је на име претплате за лист, и то: 30 дин. за 1! полгође 1906 и целу 1907 г. од г. Стојана Ђорђевића кафеџије из Параћина. 20. дин. за целу 1908. г. од г. Симе Перића предуз. их Рековца 5. дил. за ТУ четврт 1908 г. ок г. Дим. Антића предуз. из Свилајнца

Г. Божа Минић инжењер повереник за округ крајински послао нам је на име претллате за лист: и тог; по 20 дин. за целу 1909 г. од г. г. Илије Анђелковића, Јована Отефановаћа и Косте Глигоријевића предузим из Неготина, 10. дин. за 1 полгође 1909, г. од Акционарске Пиваре из Неготина.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд