Srpski tehnički list

— 365 —

знамо да има такових грађевина зиданих у 1 делу цемента, 4 угашеног креча, и 10 песка. (види Ц.Б. од 1889 г.).

Вредно је још поменути и дејство цемент-креч малтера на цигљице глазиране са којима се зидови облажу, јер се такође могу приметити као длака танке пукотине На тим цигљицама као и код спојница избија кадифаста смеса, а у порама испод глазуре кристалишу се соли, те се површина цигљица и плочица шкољкасто круни. Безброј примера могли би смо навести где се овако дешава нарочито на станицама у тунелу као што је случај у Келну, Кенигсвинтеру и Делфту.

Овим завршујемо излагање пом. последица, са жељом да се учињене грешке у будуће више не

понављају. ЦБ ВМП, Трошкови одржавања и време

трајања локомотиве.

Енглеска је године 1906. имала 98800 саобраћајних километара пруге и на њима 22118 локомотива те према томе на !,6 километара колосека долази по једна локомотива. Тачније вредности су односно распореда по покрајинама ове: Енглеска и Велс имају на сваки километар дужине пруге по 0,69 локомотива, Шотска 0,4 а Ирска по 0,16. Нису за свих 15 већих железничких друштава подједнаки просечни бројеви километара које прелази локомотива годишње. Код друштва Лондонске и југозападне компаније (Гопдоп апа Зопћ-Мезгетп) прешла је свака локомотива у години 1906 просечно 42000 километара; а код компаније Ланкешајр и Јоркшајр само 21500 километара. Према томе ће били претерани наводи да италијанске локомотиве прелазе годишње просечно 65000 километара пред возовима од 300 тони просечно, Јер енглеске су локомотиве тако исто савршене као и по другим земљама; а напротив ни једна земља нема колосеке у тако одличном стању као што су на енглеским пругама. Може се узети према томе да локомотива може прећи за годину највише 44000 километара.

У Америци се обично локомотиве издвајају из саобраћаја после 10. година, а у Енглеској је то обично после 30 година. За то време прешла је локомотива око 865000 километара. Просечно за време _ од 10,29 година трошкови око оправке локомотиве

достигну цену коштања нове, те би према томе тај број година требало рачунати као век локомотивин. Али је за разне локомотиве врло различна цена коштања. За локомотиву с тендером може се узети да је просечна цена50000 марака (61500 динара)

локомотиве ' нове врсте с "/; веза

коштаће од прилике двапут јтолико:

а брзовозне не осовине

Годишњи издаци на оправке локомотива компаније · (Стеа, Сетга! Кепуау износе просечно 6000 марака (7380 дин.) Према овим подаци-

ма излази да је век једне локомотиве око

"9,36 година. За пругу Саједошап КеЏуау ти су

бројеви редом: 3850 марака и 14.41 годину; а за Стеа ћ-Мезјетп Ке ау: 6450 марака и 7,75 година.

' Целокупни број локомотива ове железнице имао би

се дакле обновити после 7,75 година, кад би се издаци за оправке употребили за набавку нових локомотива. Највеће се суме издају за оправку парних кот-

лова, ложишта и грејних цеви. Трошкови ови рас-.

ту с) трећим ступњем притиска паре у котлу; то је разлог због кога не би требало да притисак паре у котлу пређе преко 12 атмосфера. Кад је нечиста вода за наливање, онда не треба притисак да је већи од 11 атмосфера; а кад је вода чиста, онда се може допустити и 15 атмосфера. Али трошкови оправака расту и с рашћењем брзине вожње. Године 1897 ти су трошкови износили просечно 4000 марака а 1906 године просечно 5000 марака за локомотиву.

Тће Јпоешеег 1909 У. стр. 635 —636.

Новина у трамвајском саобраћају.

Друштво: „РЕадеђрћа Кар:а Тгапзи Сотрапу“ увело је недавно нов начин издавања путничких карата на друштвеним трамвајима. Ове карте су унеколико сличне с картама које издају железнице путницима који се предплате на месец или на годину. Те карте имају двострук циљ; 1) лако је контролисање кондуктера а 2). путницима дају прилике или да сваку карту засебно плате или да купе више карата одједном. До 1. новембра 1908 биле су по трамвајима у Филаделфији карте које су се могле пренети на другог. Књижица са шест карата коштала је 25 цента=!/, долара. Последица тог начина продавања била је да су кондуктери куповали такве карте па продавали путницима појединачно по 5 цента комад. Продајом шест карата заслуживали су по 5 цента. Даби се спречила оваква злоупотреба; прописали су, да кондуктер мора сваку карту издвојити из књижице те да се тако употреба књижице ограничи на једну личност. Ако би се при једној вожњи нашло две карте истргнуте из једне књижице онда је одмах вероватно да је кондуктер покушао да изврши поменуту злоупотребу. Да би се омогућила сигурна контрола све су карте снабдевене