Srpski tehnički list

_—_Блаце које место лежи на км. 60,3 пруге НишМрдаре имаћемо од Београда до. Јадранског Мора преко Сталаћа и Мрдара: |

176,5 + 70 + 40 -- 269 5 (односно 254) == све- |

га 566 км. (односно: 541) ст, ј бићемо. Фближе за 139 километара Јадранском Мору но "селуну.. |

У Солуну смо тек на Јегејском (Белом) Мору ау Медову смо на Јадранском а одатле за 6 чаеова у Италији! ! = 10; ш

Ово је тако огромно и очигледно преимућство линије Ниш Мрдаре Медова над свима осталим конкурентим линијама да већ не треба-тражити више никаквих других доказа за корисност ове пруге.

5) Ако бу смо пак саградили још и пругу.

Крагујевац—Митровица— Волујак које место лежи на прузи Мрдаре Медова изнад Бродосане на средини равне Метохије на км 176.6 (односно км 162,0) ове пруге, онда би се „Београд још већма приближио Јадранском Мору. Пруга би од Рашке водила уз Ибар преко Митровице и села Горње Клине на планини Чичавици па низ реку Клину преко Окнареву. | | урек

Од Београда имали бисмо тада ова остојања:

Београд— Лапово 106,7км Лапово—Крагујевац #7098 7' ЗА У 136,9км Крагујевац— Краљево · 52,0 Краљево—Рашка · 754 Рашка— Митровица 63,5 Митровица—Волујак 61,5 и Волујак—Медова 276,6 | (одн. 263.0)

Укупно од Београда до. Медове ;; 569,0км (односно 551):

1 ј за 9 километрра. „више но преко "Јанкове Клисуре.

Е а:

до Јанкове Клисуре, од Куршумлије до Мрдараи из реке Дренице Лапушником до Лозице (тунел)

Пруга 'бр::5 имала би „међутим“ само 9 успона итто: · Лапово Крагујевац село „Вучковица и на делу од“ Митровице (кота 505 до Волујка: (до Горње-Клине

кота пруге од прилике 665 му. = НЕЂ

Али бисмо на прузи број 5 имали да градимо, сем пруге Крагујевац — Краљево, која ће надамо ' се ускоро бити готова, још и ове пруге:

Краљево—Рашка у Србији 75,5 КМ.

"Рашка -Ибар-——Митровица | а ан и од Митровице до Волујка у Турској 655 Укупно диви а ПОД пој 8 оБоЖАО О о“. ,.

или округло 200 км. нове “пруге од које би било

се штва покушаја, бити међу собом различни.

120; кмигу врло тешком терену. " -' · но за ак:

жеж Пошто је: пруга Сталаћ Обилићевб саграђена нормал-

ног колосека. |

„На прузи бр. А мало је незгодан уздужни про-, фил, јер би имала три успона и то: од Крушевца.

' Напротив на линији под 4: преко Јанкове Кли-

суре имали" бисмо "да градимо само: Фбилићево— , Јанкдва Клисура—Блаце“) (-— км. :60:8 пруге Ниш 5

—Мрдаре) и то остајање изнело би само Рачунећи према понудама какве су биле на ли-

ових би 57 км; коштали близу 7400000

И за ту сразмерно незнатну суму у ·"сравње-

њу с великом добити, постигли би смо везу Београда с Јадранским Морем која би била дугачка "само 656 километара. Воз би ову дужину прешао с просечном брзином од 50 км. на сат за 11 часова. А сада се до Солуна путује 20 часова а у Ријеку (Фијуму) брзи воз путује 14 часова и 21 минут. и

Из овог малог упоређења види, се, по најбоље велико Прешмућсшво нове пруге Ннш-—Мрдара —Косово—Медова. а Х ~ +.

За рад еманципације српског извоза и. промета са једине извозне тачке преко Савског Мостатре-

ба пожелити најискреније; да се што пре. сагради пруга:Ниш = Мрдаре — Косово — Медова, и пруга,

57 км

„| Сталаћ Крушевац, по 130'000 динара од километ- ·

Сталаћ — Крушевац =- Јанкова Клисура == Блац

У Златном Прагу 10:08-јануара 1910 г. НЕТООАЗА 55 46 Пријатељ српских инжењера и · Србије.

“ ћ

уеер=

Прописи за гвоздених или дрвених конструктивних делова с обзиром на отпор противу. извијања... (ц. кр. министарство железница) 8. 1, Циљ "прописа. фи

- Окодност, да.се при димензионирању конструк-

тивних штапова није увек довољно узимала у 06-

зир-сигурност противу извијања, била је често је-

· дини разлог што су се такве конструкције доцније | показале нестабилне, те су се

накнадно · реконструјисати.

'Потребно је с тога

морале врло често

нарочитом .„брижљивошћу.. Пошто се до сад није усцело да се чисто "теориским рачуном одреди уплив извијања притиснутих штапова, то смо прину-

Чар ( : Мо 764 А : 1 Ји [ ђени послужити се обрасцима изведеним на основи

многобројних опита.

„Веја |

уувек одредити размере пресека притиснутих штапова неке конструкције с'

ачунање притиснутих ~)

Суштина ствари сама собом показује да мо-“

рају, обрасци, које су извели разни аутори из мно

Несигурност при срачунавању повећавајош у.

већој мери та околност, што опасност за извијање