Srpski tehnički list

— 292 —

Посао начелника Министарства Грађевина скопчан је са толико исто тешкоћа и одговорности каои помоћника директора железница и"управника за грађање, исто је толико користан, исте су квалификације, па им плата и треба да буде иста.

16. Инспектори треба да имају плату и ранг начелника и исте услове за унапређење.

17. Плата инжењера и архитекта да се задржи на садашњој основи са повећањем тако да почиње са 3000 и достиже 6600 дан. (3000, 3600, 4200, 5000, 5800, 6600) а услови за унапређење, да се у једној класи служи пип. 3 а тах. 4 године, као што је у садањем закону.

За подинжењера и подархитекта да се задржи плата и прописи по садањем,

18., Грађевинским надзорницима и административном особљу траба предвидети плату од 1500 до 3600 дин. са повишицама од 300 дин. после 3 до 4 године.

19., Године службе— да се стекне право на пензију колика је плата за све инжењере и архштекте у државној служби, чији је рад најнапорнији и тако рећи без одмора, не треба да буде више од 30, а за административно особље 35.--

20. Познат је факат, да по скупоћи станова Београд долази на прво место међу континенталним градовима, а по скупоћи животних намирница и послуге такође долази у прве редове тако, да је за чиновнике (изузимајући учитеље) скоро казна служити у Београду. У томе погледу нагло иду за Бео градом Ниш, Крагујевац и остали градови.

Најскромнији стан, какав треба да има инжењер са породицом, у Београду кошта 80 до 100 динара месечно, што износи трећину па често и половину његове плате, те му остаје једва толико, да живи скучено, а потпуно му не достаје за набавку потребних му стручних листова и књига за даље образовање, а колико је то потребно данас, када техничка наука иде тако рапидним не корацима него скоковима напред, излишно је говорити. За то је Удружење мишљења, да у нови закон треба унети и једну такву одредбу да се особље Министарства Грађевина на скупоћу живота и станова даје бар 20 до 25, од плате, према скупоћи живота у дотичноме месту. Потребна сума за ово морала би се уносити сваке године у државни буџет, а исплаћивати особљу свакога месеца уз плату.

21. Законом треба предвидети и то, да Министар има могућности за помагање при-

ватне иницивативе на великим индустријским радовима и другим великим техничким предузећима као што су: грађење индустријских џутова и железница, исушавање великих комплекса, наводњавања, каналисања, водоводи, подизање великих кланица, разних фабричких постројења и т. д, а то би се могло постићи по примеру у Француској— где има сразмерно много више инжењера него код нас— на тај начин, да се Министру да право, да може техничкоме особљу за ту сврху давати до пет година осуства (члан 50).

99, Да би се закон могао одмах увести у живот и правилно примењивати како пре. ма старим тако и према новим службеницима треба у прелазном наређењу предвидети и то да се свима чиновницима Министарства Грађевина одмах регулише плата по новоме закону тако, да сви паралелно пођу за један степен напред, те да нови службеници могу одмах улазити у службу по новоме закону и без икакве сметње.

Најзад, скуп је изразио и жењу да се законом предвиди и то, да тахничко особље има права на један месец дана осуства сваке године ради одмора и освежавања, што је умним раденицима веома потребно, и што се већ тражи у свима културним државама с обзиром на све чешћа и многобројнија нервна обољевања. Месечно осуство неупотребљено у једној години, може се комбиновати са оним у другој години, али не може бити дуже (ради одмора) од два месеца.

Подносећи ову своју представку Господину Министру, Удружење Срп. Инжењера и Архитекта се нада, да ће г. Министар усвојити ово гледиште које заступа Удружење, тим пре, што је и сам Г. Манистар по струци инжењер па је свакојако и сам Г. Министар имао прилике да увиди колико је недостатака било у досадашњем закону о уређењу Министарства Грађевина и колико су ови ометали правилан и плодан рад. Зато се Удружење нада да ће г. Министар учинити све што до њега стоји да се техничка струка чији је и сам преставник унапреди и оспособи за успешан рад. А то ће се по дубоком уверењу Удружења моћи постићи, ако се нов

закон прилагоди начелима која су овде и-

зложена. Бр “9: 97. Септембра 1910. г.

Београд Председник Удружења Српг Инж. и Архит. К. Д. Главинић с. р.

Секретар

Јпо. Неш. М. Смиљанић с. р.