Srpski tehnički list

— 303 —

У редовном сазиву, Окружној скупштини исте године а на састанку од 224Х подноси окружни одбор буџет у који је ушло задужење за грађење железнице Шабац— Ковиљача.

Тадашњи окружни деловођа г. Љ. Вуловић обавестио је Окр. Скупштину при подношењу буЏџета да се није могао постићи споразум са Мини стром Грађевина нити са којим привитним друштвом, да се подигну железнице но се предлаже по буџету пројектовапо задужење.

Скупштина је у начелу и на првом читању примила пројектовани буџет, али је на другом читању буџет одбачен те је ту и прекинуто железничко питање, поводом чега је окружни деловођа г. Љ. Вуловић и дао оставку на службу.

У свом ванредном сазиву у истој год. и седници од 29 новембра Окр. скупштипа наново наставља рад за железницу прихративши предлог г. М. Ј. Илића свештеника: Да се подизење железнице уступи неком сигурном лицу или друштву са

кауцијом од 50.000 дин. Ако се за два месеца не би могла добити оваква понуда, да се округ заду-

жи са 2.000.000 дин. код Управе Фондова, од кога ће са зајма 1,500,000 дин. употребити на грађење железнице а 500.000 дин. на осигурање Мачве.

Пошто је протекао рок а није се нико јавио на објављени конкурс за грађење железнице, према наведеној скупштинској одлуци, то је онда одчор приступио раду по железничком питању према другом делу скупштинско: решења т. ј. да се зајмом изврши грађење железнице.

Одбор је већ одобреним кредитом од 15.000 прислупио трасирању 4. Марта 1907. г. а пошто је трасирање свршено, одржате лиц“тације, за грађење и закључен зајам, ударен је темељ грађењу 14. фебр, 1908 год. а само грађсње почето 38. Марта 1908. године.

П|. БВкспропријација.

Експропријација имања за потребу грађења железнице извршена је на основу закона о експропријацији за потребу железнице од 16 Јануара 1880. год.

Према 38. чл. тога закона одузимања имања за грађење железнице моке отпочети пре но што се све законске формалности испуне, и исплата имања изврши. С тога је олбор имао услед необавештености с једне стране и дуге процедуре која је уобичајена код државних железница с друге стране, доста неприлика и сметњи при извршењу експропријације при грађењу.

Али опет енергичним радом органа, који су радили на експропријацији успело се, да се експропријација релативно врло брзо пзврши. Јер код државних железница није извршена дефинитивна експропријација код пруга, које су много раније почете а експропријација за нашу пругу већ је и исплаћена.

Експропријација имања за железнице стала је 249.609 27 динара што чини по хектару 2194.12 дин. или по км. 4160.15 динара где се рачунају поништени усеви и срушене зграде, од којих је подоста било, пошто пруга додирује многа села.

Ш. Грађење доњег строја.

Услед краткоће времена а у неколико услед и уобичајеног начина код државе, узет је исти поступак за грађење ове окружне железнице као што и држава ради своје железнице.

Под истим условима, под којима Дирекција Срп. Држ. Железница даје у израду своје пруге дат је у израду предузимачу Браћи Митровићима из Шапца и доњи строј наше пруге -- дакле земљани радови, пропусти и мостови, осигурања, зграде на станицама и набав«а шљунка.

Само су услови промењени и прилагођени у толико, у колико су другојачи односи између округа и предузимача од оних између Дирек, Срп. Држ.

| железница и предузимача.

Као што је напоменуто, трасирање је почето 4. Марта 1907 год. а планови, предмери и предрачуни за израду пруге били су до септембра готови, тако, да су и последње лицитације за грађење одржате у Новембру те године.

Али предузимачу је прва лицитација саопштена тек 14. фебр. 1908 год. кад је темељ грађењу постављен а друга 9. марта исте године.

Због учешћа и мањих капиталиста у лицитирању било је грађење доњег строја подељено у две секције, али су обе секције ипак остале на предузимачу Браћи Митровићима.

Саопштење лицитације предузимачу задржало се и због тога што закључење зајма са Управом Фондоза није било потпуно регулисано.

Предузимач је грађење отпочео 3. марта 1908 гол. радови су све до Септембра исте год. напредовали доста добро, јер је и година за такве радове била добра а због оскудне године набавка радника била је лака.

Али услед потреса и атентата на српска права од стране Аустрије у септембру тек. год. застали су сви радови у Србији.

Нарочито је подрински округ најјаче осетио ударце анексијом Боспе и Херцеговине те је сваки рад у свима пословима побркан, сви су привредни трговачки и економски радови обустављени, па су и радови на нашој прузи прекинути.

Скоро је била изгубљена нада и на продужење грађења пруге, особи:о, кад је Управа Фондова обуставила издавање зајмова.

Тек у марту 1909. год. пошто се преболела криза почиње се нешто и на радовимау Србији па

| и на на нашој прузи.